Predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto informisala je rukovodstva Predstavničkog i Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH i članove Kolegijuma za evropske integracije o prvom uvodnom sastanku delegacija BiH i EU. Sastanak je održan 24. aprila nakon otvaranja pristupnih pregovora, a rezultirao je pregledom narednih koraka za pregovarački proces i pripremu pravne tekovine EU. Krišto je istakla da je ključno otvaranje prostora za dijalog i zajednički dogovor kako bi se nastavilo kretanje ka EU i unapredio prosperitet i stabilnost BiH.
Očekuje se evaluacija Programa integrisanja BiH Evropske komisije, što će biti važno za pripremu sledeće faze bilateralnog skrininga usklađenosti zakonodavstva s pravnom tekovinom EU. Krišto je naglasila da je neophodno pokazati odlučnost i predanost u uspostavljanju konstruktivnog dijaloga tokom celog procesa integracije u EU.
Proces integracije u EU, prema njenim rečima, mora uključivati stručnu ekspertizu i aktivno učešće političkih predstavnika institucija na svim nivoima vlasti u BiH. Samo zajedničkim naporima i odlukama moguće je ostvariti napredak i osigurati da BiH nastavi ka EU.
U Srbiji postoji više od 60 reka koje mogu potencijalno proizvoditi hidroenergiju, međutim, do sada je iskorišten samo mali deo tog potencijala. Prema podacima Međunarodne komisije za zaštitu reka Save (ISRBC), samo 15% mogućnosti hidroenergije u Srbiji je iskorišteno. Ovo predstavlja veliku priliku za razvoj obnovljivih izvora energije u zemlji.
Jedan od razloga nedovoljnog korišćenja hidroenergije u Srbiji je nedostatak investicija i infrastrukture. Trenutno, većina hidroelektrana u zemlji je zastarela i neefikasna, što ograničava proizvodnju električne energije. Potrebno je ulaganje u modernizaciju postojećih hidroelektrana i izgradnju novih kako bi se iskoristio puni potencijal hidroenergije u Srbiji.
Pored toga, postoje i ekološki i socio-ekonomski izazovi koji prate razvoj hidroenergije. Izgradnja hidroelektrana može imati negativne posledice po okolinu, uključujući preusmeravanje reka, uništavanje ekosistema i ugrožavanje biodiverziteta. Zbog toga je važno voditi računa o održivom razvoju hidroenergije i rešavanju potencijalnih ekoloških problema.
Međutim, uprkos izazovima, hidroenergija ostaje važan deo energetskog miks u Srbiji. Obnovljivi izvori energije imaju ključnu ulogu u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i borbi protiv klimatskih promena. Korišćenjem hidroenergije, Srbija može smanjiti svoju zavisnost od fosilnih goriva i doprineti održivom razvoju i zaštiti životne sredine.
U zemljama EU, hidroenergija je jedan od najzastupljenijih oblika obnovljive energije. Prema Evropskoj agenciji za obnovljive izvore energije (IRENA), hidroelektrane čine oko 50% ukupne proizvodnje obnovljive energije u EU. Zemlje poput Nemačke, Francuske i Španije već dugo koriste hidroenergiju kao važan izvor električne energije.
U cilju daljeg razvoja hidroenergije u Srbiji, neophodno je uspostaviti jasnu strategiju i politiku koja će podsticati ulaganja u ovu oblast. Takođe je važno sprovoditi procene uticaja na životnu sredinu i voditi računa o održivom upravljanju vodama. Samo na taj način će Srbija moći iskoristiti puni potencijal hidroenergije i doprineti održivom energetskom razvoju zemlje.
