Vrhovni sud Rusije odbio je žalbu Borisa Nadeždina na odluku Centralne izborne komisije da ne prihvati njegovu kandidaturu za predsedničke izbore. Odluka nije konačna jer Nadeždin ima pravo da se žali Apelacionom sudu. Razmatranje tužbe je trajalo devet sati, tokom kojih je sud saslušao argumente stranaka, ispitao više od 10 svedoka i pregledao pisani materijal iz predmeta.
Nadeždin se nije pojavio na ročištu, prenoseći na Telegram kanalu da je sa porodicom otišao na odmor u inostranstvo. Njegovi predstavnici su zatražili od suda da poništi odluku CIK zbog grešaka. „Postupak Centralne izborne komisije ne može se nazvati drugačije nego šikaniranjem“, rekao je Nadeždinov zastupnik.
Centralna izborna komisija saopštila je 8. februara da je odbila da potvrdi kandidaturu Nadeždina zbog visokog procenta neispravnih potpisa. Nadeždin je predao skoro 105.000 potpisa, a proverom je utvrđeno da je nešto više od 15% bilo neispravno. Zakon predviđa da udeo nevažećih potpisa ne bi smeo da bude veći od 5%.
Centralna izborna komisija je prihvatila kandidature Vladimira Putina, Leonida Sluckog, Vladislava Davankova i Nikolaja Haritonova. Nisu prihvaćene kandidature Nadeždina, Sergeja Malinkoviča, Anatolija Bataševa i Rade Ruske. Predsednički izbori će biti održani od 15. do 17. marta.
Boris Nadeždin, nakon odluke Centralne izborne komisije, odlučio je da se žali Vrhovnom sudu Rusije. Međutim, ta žalba je danas odbijena, ali Nadeždin ima pravo da se žali Apelacionom sudu. Tokom razmatranja tužbe, sud je saslušao argumente stranaka, ispitao više od 10 svedoka i pregledao sve pisane materijale iz predmeta. Nadeždin se nije pojavio na ročištu, a njegovi predstavnici su zatražili od suda da poništi odluku CIK zbog grešaka.
Centralna izborna komisija je 8. februara saopštila da je odbila da potvrdi kandidaturu Nadeždina zbog visokog procenta nevažećih potpisa. Nadeždin je predao skoro 105.000 potpisa, a proverom je utvrđeno da je nešto više od 15% bilo neispravno, što prelazi zakonom propisani limit od 5%. Shodno tome, CIK nije prihvatila Nadeždinovu kandidaturu, već je prihvatila kandidature Vladimira Putina, Leonida Sluckog, Vladislava Davankova i Nikolaja Haritonova.
Ova odluka Vrhovnog suda Rusije ima veliki uticaj na predsedničke izbore koji će biti održani od 15. do 17. marta. Nadeždin je već bio najavio svoju kandidaturu, ali njegova kandidatura nije prošla proces verifikacije zbog nepravilnosti sa potpisima. Sa današnjom odlukom suda, Nadeždin je ostao van trke za predsedničko mesto u Rusiji.
Ovo je izazvalo mnogo kontroverzi i diskusija u Rusiji, a Nadeždinovi pristalice tvrde da je odluka CIK bila nepoštena i neosnovana. Sa druge strane, protivnici Nadeždina tvrde da je odluka bila potpuno u skladu sa zakonom i propisima o predsedničkim izborima.
Nakon ove odluke, Vladimir Putin, koji je i dalje najpopularniji političar u Rusiji, očekuje da će osvojiti novi mandat na predsedničkim izborima. Sa odbijanjem Nadeždinove kandidature, politička scena u Rusiji sada se može fokusirati na kampanju i izbore. Ostaje da se vidi kako će se ova situacija odraziti na političku klimu u zemlji i da li će biti bilo kakvih daljih akcija od strane Nadeždina ili njegovih pristalica.
