Najmanje šest naftnih tankera od vikenda do danas skrenula je sa kursa ili zastalo pre ulaska u južno Crveno more. To znači da je broj prekida isporuka od početka udara Sjedinjenih Američkih Država na jemenske Hute od prošle nedelje porastao na najmanje 15, prenosi Rojters pozivajući se na podatke londonske agencije „LSEG“ i briselskog „Kplera“.

Predsednik Kvins koledža u Kembridžu i glavni ekonomski savetnik u gigantu finansijskih usluga „Alijanc“, Muhamed El-Erian, saopštio je danas za BBC da zbog sukoba u Crvenom moru svetu prete veće stope inflacije, više kamatne stope na hipoteke i niži privredni rast.

On je naveo da, ipak, ovaj šok neće biti tako veliki kao ekonomski pad iz 2021. i 2022. godine, ali da je svakako „nepovoljan“.

Nafta je na svetskoj berzi zbog otvaranja novog žarišta (pored Ukrajine i Gaze), od sredine decembra reokrenulka trend i cena je počela da raste. SA 73,5 dolara za barel, fjučersi brenta za isporuku u martu danas su stigli na 77,7 dolara.

Udeo svetskog transporta koji se odvija preko Crvenog mora i moreuza Bab al-Mandab iznosi između 12% i 15%. Jemenski Huti su počeli da napadaju trgovačke brodove krajem prošle godine, kao odmazdu za izraelsko rušenje i etničko čišćenje u Pojasu Gaze.

Kompanije su prinuđene da preusmeravaju svoje puteve preko afričkog Rta dobre nade, što uzrokuje brojna kašnjenja isporuka za 12, a u nekim slučajevima za celih 18 dana.