Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, kritikovao je najavu crnogorskog premijera Milojka Spajića da će podržati rezoluciju o Srebrenici, nazivajući je moralno, politički i istorijski katastrofalnom. Dodik je istakao da će ova rezolucija doneti stigmu celom srpskom narodu i da će se blizu 40 odsto državljana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi osećati loše. Dodik je takođe izrazio mišljenje da je Milo Đukanović poražen na izborima, ali da je politika koja ide na štetu Srba u Crnoj Gori ipak pobedila.

Premijer Spajić je najavio podršku Crne Gore rezoluciji o Srebrenici pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, ali je istakao da zemlja neće biti njen kosponzor. Dodik je ocenio da je ovakva odluka Crne Gore štetna za srpski narod i da je premijer potvrdio politiku koja ide na štetu Srba na Balkanu.

Srebrenica je grad u Bosni i Hercegovini koji je bio poprište masakra nad Bošnjacima tokom rata u Bosni i Hercegovini. Tokom jula 1995. godine, srpske snage su ubile oko 8.000 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. Ovaj događaj se smatra za genocid i jedan je od najvećih zločina počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. Vlasti Republike Srpske su negirale genocid u Srebrenici, dok je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju utvrdio da se radi o genocidu.

Rezolucija o Srebrenici je dokument koji se donosi sa ciljem osude zločina u Srebrenici i priznanja odgovornosti za genocid nad Bošnjacima. Mnoge države i organizacije su podržale ovu rezoluciju, a njen cilj je da se ne zaboravi stradanje nedužnih civila tokom rata u Bosni i Hercegovini. Međutim, neke države kao što je Srbija i entitet Republika Srpska negiraju genocid u Srebrenici i osporavaju potrebu za donošenjem ove rezolucije.

Dodik je izuzetno kritičan prema ovoj rezoluciji jer smatra da ona stigmatizuje ceo srpski narod i krivi Srbe za zločine u Srebrenici. On takođe veruje da je odluka Crne Gore da podrži rezoluciju politički motivisana i da ide na štetu srpskog naroda. Dodik je poznat po svom nacionalističkom stavu i podršci srpskim nacionalnim interesima, pa nije iznenađujuće što se protivi ovakvim dokumentima koji osuđuju zločine srpskih snaga tokom rata u Bosni i Hercegovini.

S druge strane, premijer Spajić je najavio podršku rezoluciji o Srebrenici kao gest solidarnosti sa žrtvama rata i kao korak ka pomirenju na Balkanu. On je istakao da Crna Gora želi da pokaže svoju podršku osudi zločina u Srebrenici i da će se založiti za pravdu i istinu o ovim događajima. Premijer je naglasio da podržava rezoluciju zbog moralnih i humanitarnih razloga, a ne zbog političkih interesa ili pritisaka.

Crna Gora se suočava sa unutrašnjim političkim tenzijama između pristalica crnogorskog identiteta i srpske manjine koja se izjašnjava kao Srbi. Ovaj spor oko podrške rezoluciji o Srebrenici dodatno je podelio društvo i izazvao tenzije između političkih aktera na Balkanu. Uz rastući nacionalizam i političke tenzije na Balkanu, odluka Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici može imati dalekosežne posledice na odnose među državama na Balkanu.

U zaključku, odluka Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici je izazvala kontroverze i podelila društvo na Balkanu. Dok jedni podržavaju ovu odluku kao korak ka pomirenju i osudi zločina, drugi je kritikuju kao politički motivisanu i štetnu po srpski narod. Sada ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati odnosi među državama na Balkanu i da li će ova odluka doprineti pomirenju ili produbljivanju političkih tenzija u regionu.