Selo Đunis kod Kruševca potresa nesvakidašnja svađa između Radunike Novčić (76) i Živomira Milenkovića, zbog grobnog mesta. Radunika tvrdi da je Živomir preoteo i okupirao grobno mesto na seoskom groblju koje je ona napravila za sebe i u koje je uložila oko 1.000 evra. Ona je stavila beton, napravila stepenice i okvir, ali nije uspela da podigne spomenik jer su je deca sprečila. Grobno mesto je nasleđeno kroz porodicu, deveto u nizu, i nalazi se pored groba članova porodice Milenković.

Radunika se žalila sudu u Kruševcu i promenila četiri advokata, ali ništa nije rešeno. Njeni zahtevi su odbijeni, a meštani sela podržavaju Milenkoviće, tvrdeći da Radunika nema pravo na grobno mesto i da se ne sme mešati u grobne lokacije porodice Milenković. Živomir tvrdi da je dobio presudu da njegovo grobno mesto tu, te da je Radunika tužila njega, ali je tužba bila neosnovana. On dodaje da je ona uletela tu kod njih Milenkovića, da se gura među njima, i da je napravila parapet bez konsultacija sa meštanima.

Spor oko grobnog mesta se čini nerazrešivim, a ovakvi sukobi su retki u Srbiji. Ovaj slučaj ukazuje na nedostatak zakona i suda koji bi efikasno rešili ovakve sporove i sačuvali mir na grobljima. Međutim, ni sud ni zakoni nisu bili od pomoći u ovom slučaju, a meštani su ostali podeljeni u svojim mišljenjima o ovom nesvakidašnjem sukobu.

Ovaj slučaj je izazvao pažnju javnosti i postao predmet rasprave o zaštiti grobnih mesta, nasleđa i prava na miran i dostojanstven odlazak. Iako u miru počivaju, čini se da mesta oko njih nisu mirna, a ovo je samo jedan od mnogih sukoba oko grobnih mesta širom sveta.

Ovaj sukob je pokazao da i u malim zajednicama postoje problemi koji zahtevaju pravdu i mirno rešenje. Groblje treba da bude mesto počivališta i sećanja, ne mesto sukoba i nesuglasica među meštanima. Ovaj slučaj će možda poslužiti kao primer kako se zajednice mogu udružiti i promeniti zakon kako bi se rešili ovakvi sukobi i osigurala prava svih ljudi na miran odlazak i nasleđe na grobljima.