Kada razmišljamo o svom poslednjem ispraćaju, većina nas zamišlja tradicionalnu sahranu ili kremaciju. Ipak, neki ljudi se odlučuju za neobične i nekonvencionalne načine ispraćaja, ostavljajući svojim najbližima neobične želje. U poslednje vreme, istraživanja su otkrila razne kreativne i ponekad bizarne poslednje želje koje su preminuli ostavili.
Jedan od najneobičnijih zahteva bio je da telo jednog muškarca bude spušteno padobranom prilikom dolaska do krematorijuma. Ova ideja može delovati kao scena iz filma, ali pokazuje koliko su neki spremni da svoj odlazak učine spektakularnim. Drugi, pak, nisu imali tako dramatične zahteve. Mnogi su imali želju da se njihovo telo jednostavno stavi u crne kese za smeće i ostavi pored kontejnera, što takođe ukazuje na neobičan način razmišljanja o smrti.
Pored ovih primera, postoji i niz drugih neobičnih zahteva koji uključuju sahranu nagih ljudi, sahrane u kostimima i tematske ispraćaje. Na primer, neki su tražili da gosti na sahrani budu obučeni u kostime omiljenih likova ili da se sahrane u sportskim uniformama. Neki su čak želeli da pogrebnu povorku predvode šoping kolica, što dodatno naglašava individualnost i kreativnost u pristupu smrti.
S druge strane, postoji i mnogo različitih želja kada je reč o tome gde bi pepeo preminulih trebao da završi. Istraživanja pokazuju da je većina ljudi (51 procenat) želela da njihov pepeo bude rasut na omiljenim mestima, dok je 27 procenata želelo da njihova porodica čuva pepeo u urni. Samo 20 procenata je izrazilo želju za tradicionalnim sahranjivanjem.
Kreativni načini za očuvanje uspomene na preminule osobe takođe postaju sve popularniji. Na primer, neki su želeli da im se pepeo ugradi u nakit, dok drugi traže tetovaže sa pepelom preminulog, kako bi ih nosili sa sobom zauvek. Postoje i oni koji žele da njihov pepeo bude poslat u svemir, kao simbol poslednjeg oproštaja među zvezdama. Ipak, važno je napomenuti da u Srbiji zakon zabranjuje prosipanje pepela preminulih na javnim mestima, dok je u nekim zemljama ova praksa dozvoljena, a pepeo se može čuvati u urnama ili sahraniti na predviđenim mestima.
Jedno od zanimljivih pitanja koje se postavlja jeste koliko ljudi zapravo zna želje svojih najbližih kada je reč o poslednjem ispraćaju. Nažalost, istraživanja pokazuju da 18 procenata ljudi nema pojma šta bi njihovi bližnji želeli za sopstvenu sahranu. Iako su neke poslednje želje vrlo specifične i pomalo ekscentrične, tradicionalni pogrebi polako ustupaju mesto personalizovanim ispraćajima.
U svetu gde se sve više naglašava individualnost, možda je vreme da otvoreno razgovaramo o svojim željama u vezi sa poslednjim ispraćajem. Umesto da ostavljamo naše najbliže u neizvesnosti, razgovor o ovim temama može doneti olakšanje i jasnoću. Iako se ne moramo svi odlučiti za padobranske skokove ili sahrane u kostimima, važno je da razumemo i poštujemo želje onih koje volimo, pre nego što bude prekasno.
Konačno, dok se svet sahrana i ispraćaja menja, jasno je da je smrt samo deo životnog ciklusa. Kreativnost u pristupu smrti može pomoći da se ona doživi kao nešto manje zastrašujuće i više kao proslava života. U svakom slučaju, otvorena komunikacija o željama može doprineti lepšem i dostojanstvenijem ispraćaju.
