Srbija suočena sa epidemijom malih boginja

Od početka godine, u Srbiji je potvrđeno deset slučajeva malih boginja, od čega je devet u Beogradu i jedan u Novom Sadu. Virus malih boginja je jedan od najzaraznijih, stoga je važno sprovoditi strog zdravstveni nadzor kako bi se sprečila epidemija većih razmera.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, tvrde da je epidemiološka situacija nepovoljna te da svakodnevno stižu nove prijave sumnje na male boginje. Uzorci se šalju na analizu u Nacionalnu laboratoriju koja se nalazi u Institutu Torlak, a zavisno od dobijenih rezultata u narednim danima, odlučiće o daljim koracima i da li će prijaviti epidemiju u prestonici.

Samo u poslednja dva dana, male boginje su u Beogradu potvrđene kod šest osoba. Danas je pozitivan rezultat na malih boginja stigao za tri osobe, među kojima su majka i sin (4), kao i još jedno dete (4). Majka je vakcinisana, dok dete nije primilo vakcinu. Oni imaju blažu kliničku sliku, leče se kod kuće u izolaciji. Drugi zaraženi dečak je vakcinisan i ima blažu kliničku sliku.

Novozaraženi nisu bili u kontaktu sa osobama kod kojih su male boginje ranije potvrđene. To je ono što brine lekare, jer se može desiti da virus lako izmakne kontroli. Zbog malog obuhvata vakcinisane dece u poslednjoj deceniji, stvoren je veliki rezervoar osetljvih osoba na morbile. Dobar kolektivni imunitet, koji može da spreči cirkulaciju virusa, postiže se ukoliko je 95% dece vakcinisano. Srbija, međutim, ne uspeva to da dostigne.

Profesorka Ana Gligić, virusolog u penziji, ističe da se virus malih boginja sada širi zbog nepoverenja u vakcinaciju. Naglašava da je važno pratiti i izolovati svaki zaraženi slučaj te da je virus koji će pronaći sve koji nisu vakcinisani.

MMR vakcina, koja štiti od tri zarazne bolesti – malih boginja, zaušaka i rubeole, po redovnom kalendaru vakcinacije prima se u drugoj godini života i pred polazak u školu. Poverenje u ovu vakcinu poljuljano je 1998. godine zbog studije koja je povezivala MMR vakcinu sa autizmom. Iako je teza više puta opovrgnuta, nepoverenje u vakcinaciju nastavilo je da raste, a epidemije malih boginja sve su češće u svetu.

Od deset potvrđenih slučajeva malih boginja u Srbiji, troje pacijenata je bilo na bolničkom lečenju zbog komplikacija. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ poslao je dopis svim domovima zdravlja da se uradi revizija vakcinalnih kartona dece i poziva roditelje koji nisu vakcinisali decu da to učine.

Prošle godine u Srbiji od malih boginja je obolelo 50 osoba, od toga troje u Beogradu. Najveću cenu Srbija je platila tokom 2017/18 kada je zaraženo 5.800 ljudi, a preminulo 15 osoba. Teška klinička slika malih boginja uglavnom se sreće kod dece mlađe od pet godina i kod starijih od 65 godina.

„Male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija koju karakteriše visoka temperatura, kašalj, sekrecija iz nosa, zapaljenje konjuktiva“, kaže dr Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Inficirane osobe su najzaraznije četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Otkako su uvedene pooštrene mere, zdravstvene ustanove obavezno prijavljuju svaku sumnju na male boginje, radi se laboratorijska dijagnostika, a oboleli se obavezno izoluju i leče.