Podizanje dece zahteva pažnju i animiranje kako bi se razvile motoričke veštine kroz igru. Mlada mama Snil Emembel suočila se sa dijagnozom Parkinsonove bolesti dok je pokušavala da se igra sa svojim sinom. Dobila je dijagnozu tri godine kasnije kao majka dvoje dece. Prva godina nakon dijagnoze bila je konfuzna jer je bila na porodiljskom odsustvu. Tokom pandemije, firma u kojoj je radila je radila u posebnom režimu, što je dodatno otežalo situaciju.

Deca su shvatila da nešto nije u redu. Snil se suočavala sa osećanjima zbog svog stanja, a deca su to primetila. Iako se trudi da sakrije svoje poteškoće od njih, deca primećuju da se majka bori sa svakodnevnim aktivnostima i da ponekad deluje umorno.

U potrazi za alternativnom karijerom, Snil se okrenula pisanju. Pisanje joj pomaže da se nosi sa motoričkim simptomima, ali i sa depresijom, anksioznošću i inkontinencijom. Objavila je tri knjige poezije i radi na svojim prvim memoarima. Deca su ponosna na to što je njihova majka pisac.

Deca su svesna majčine bolesti i Snil će razgovarati s njima o tome kada budu emocionalno spremnija. Iako ima težak neurološki poremećaj, ona se odlučila da bude hrabra i zaštitnički nastrojena majka, uz podršku supruga. Iako se mora prilagoditi deci u mnogim situacijama, ona ne želi da im uskrati aktivnosti u kojima su uživali. Parkinsonova bolest joj je oduzela mnogo, ali neće dozvoliti da joj uzme privilegiju života sa porodicom.

Ova priča pokazuje snagu i hrabrost jedne majke koja se suočava sa teškom dijagnozom, ali je i dalje posvećena svojoj porodici i svojoj strasti za pisanjem. Snil Emembel je primer borbe i odlučnosti u suočavanju sa izazovima, i inspiracija za sve koji se bore sa sličnim situacijama. Njena priča podseća nas da je ljubav i podrška porodice najvažnija u teškim vremenima, i da se sa voljom i hrabrošću mogu prevazići i najveći izazovi.