Tempo pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije i dalje zavisi od opipljivog napretka u oblasti vladavine prava, dijalogu Beograda i Prištine, kao i usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Ove informacije su istaknute u nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta, koji je u Briselu predstavio izvestilac Tonino Picula.
U ovom izveštaju prvi put se spominju protesti u Srbiji, gde se poziva na potpunu i transparentnu istragu o nedavnom incidentu u Novom Sadu, kada je došlo do pada nadstrešnice. Takođe, izveštaj osuđuje napade na učesnike demonstracija. Picula je naglasio da je važno obratiti pažnju na tretman građana EU koji su privođeni ili proterani iz Srbije bez jasnog objašnjenja.
Kada je reč o usklađivanju Srbije sa spoljnom politikom EU, primećen je napredak u vezi sa viznom politikom, ali je izražena zabrinutost zbog toga što Srbija nije uvela sankcije protiv Rusije. Beograd i Priština su pozvani da implementiraju prethodno dogovorene sporazume, a Evropska komisija da preuzme aktivniju ulogu u vođenju dijaloga.
Evropski poslanici imaju različite stavove o izveštaju Tonina Picule. Poslanik iz redova Zelenih, Vladimir Prebilič, ističe da protesti u Srbiji ukazuju na potrebu za implementacijom demokratskih vrednosti, dok Ana Marija Viček iz stranke Patriote smatra da je izveštaj pristrasan i da ne prepoznaje napredak koji je Srbija postigla u poslednje dve godine.
Predstavljanje izveštaja pratili su i članovi Demokratske stranke, a Nebojša Zelenović je istakao da izveštaj pominje ključne teme, uključujući studentske proteste i političku krizu uzrokovanu nepoštovanjem vrednosti EU. U narednim nedeljama, evropski poslanici će predložiti amandmane na izveštaj, koji će nakon usvajanja postati pravno neobavezujuća rezolucija.
Potpredsednica Skupštine Srbije, Elvira Kovač, komentarišući izveštaj, naglašava da je kritičan ton bio očekivan, ali je ukazala na to da su se u izveštaju našle teme koje nisu direktno povezane sa evropskim integracijama Srbije. Ona smatra da protesti ne bi trebali uticati na evropski put Srbije, jer je to unutrašnja situacija.
Kovač je takođe govorila o procesu izbora novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), naglašavajući da je proces skoro završen, ali je došlo do odlaganja zbog povlačenja kandidata. Istakla je da je mandat prethodnog Saveta REM-a istekao i da su sve procedure sprovedene u skladu sa zakonom.
Osim toga, Kovač se osvrnula na kritike u vezi sa otvaranjem kancelarije RT Balkan u Beogradu i na zahtev EU za usklađivanje Srbije sa sankcijama protiv Rusije. Ona je ponovila da Srbija ne uvodi sankcije jer je protiv sankcija, ali ističe da pomaže Ukrajini kroz različite oblike pomoći.
Na kraju, Kovač se osvrnula na preporuke ODIHR-a u vezi sa održavanjem slobodnih i poštenih izbora, potvrđujući da je formirana radna grupa za poboljšanje izbornih uslova. Istakla je da je potrebno veće uključivanje svih strana kako bi se postigao cilj.
Izveštaj Evropskog parlamenta predstavlja važan korak u procesu pristupnih pregovora, ali i pokazuje složenost političkih odnosa u regionu. Srbija se suočava sa izazovima u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i spoljnih odnosa, a dalji napredak zavisi od sposobnosti vlasti da odgovore na kritike i ostvare potrebne reforme.
