Narodna verovanja i tumačenja vremena su od davnina prisutna u našoj kulturi. Ljudi su koristili prirodne znakove kako bi najavili vreme, a i danas se ovi obrasci zapažanja koriste u narodnom kalendaru za prognozu vremena. Na primer, mesec februar, prema narodnim verovanjima, ima svoje karakteristične znakove koje ukazuju na ono što nas očekuje.

Jedno od verovanja kaže da, ukoliko su muve aktivne i izlaze van u februaru zbog lepog vremena, to znači da će mart biti izuzetno hladan i sve muve će biti uništene. Stari ljudi su primetili da je bolje videti gladnog vuka u polju u februaru nego čoveka u košulji. Ovo je verovatno povezano sa specifičnostima februara kao meseca tranzicije između zime i proleća.

Jedno narodno verovanje o februaru kaže da, ukoliko se mačka sunča na februarskom suncu, to znači da će se u martu opet kočiti uz toplinu peći. Takođe, verovanje vezano za praznik Jevtimiju kaže da, ukoliko tada procveta cveće, sledeće Cveti će biti pogođeni mrazom. Takođe, zanimljivo je da se na Svetog Trifuna priželjkuje kiša, jer će to osigurati dobru berbu šljiva u toj godini.

Još jedno od zanimljivih narodnih verovanja vezanih za februar ukazuje na to da, ukoliko je na Sretenje toplo i sunčano, to znači da se zima neće dati tako lako i da se očekuju dodatne snežne padavine tokom marta. Zaista je interesantno kako su se prethodne generacije oslanjale na prirodne znakove kako bi tumačile i predviđale vreme.

Pored verovanja vezanih za vreme, narodno tumačenje februara uključuje i verovanja o osobama rođenim u ovom mesecu. Prema ovim verovanjima, februar je najsrećniji mesec za one koji su tada rođeni, obećavajući im napredak i uspeh. Oni koji su rođeni u ovom mesecu, prema verovanjima, obdareni su intelektom, vole putovanja i upoznavanje novih ljudi, ali takođe moraju biti oprezni da ne postanu prepotentni. U pogledu zdravlja, osobe rođene u februaru su podložne bolovima u nogama, problemima sa vidom i zubima.

Uz narodna verovanja i tumačenja, februar je takođe mesec u kojem se u prirodi dešavaju brojne promene. Naime, od Svetog Trifuna i drveće počinje da luči sokove, a kako bi drvo bilo kvalitetno, potrebno ga je poseći pre Trivundana kako bi se izbegla šteta od crvotočina.

Ova drevna verovanja i tumačenja vremena i osobnosti, prenesena su sa generacije na generaciju, i iako danas živimo u modernom dobu gde je prognoza vremena poverena tehnologiji i naučnim pristupima, ova narodna verovanja i dalje imaju posebno mesto u našoj kulturi. Ona nas podsećaju na naše korene, na našu povezanost s prirodom i na našu prošlost, koja može dati zanimljive uvide u naše suptilne veze s okolinom. Kao takva, ova verovanja i dalje ostaju važan deo našeg kulturnog nasleđa.