Pileće meso je veoma popularno i traženo u letnjim danima, ali već godinama prate ga predrasude i sumnje da je puno hormona i antibiotika. Sanja Čelebićanin iz Zajednice živinara ističe da su hormoni rasta i antibiotici zabranjeni i da se sprovodi stroga kontrola proizvodnje pilećeg mesa. Neutemeljene su izjave da je domaće pileće meso puno hormona i antibiotika i važno je slušati stručnjake.

Građani treba da znaju da su hormoni zabranjeni i da se od 1972. godine sprovodi nacionalni monitoring hrane živih životinja. Sve što se stavlja na tržište se proverava na nedozvoljene supstance ili na supstance koje se mogu koristiti prilikom lečenja, ali mora proći vreme karence da se određeni lek izluči iz organizma.

Čelebićanin objašnjava da se antibiotici sve ređe koriste zbog uvođenja drugih mera preventive poput visokih standarda, novih tehnologija i biosigurnosnih mera. Od 1997. godine su antibiotici u potpunosti zabranjeni, a od 2006. se sprovodi stroga kontrola. Antibiotici se ne smeju koristiti ako životinja nije bolesna, a mora proći vreme karence pre nego što životinja koja je lečena može ući u lanac ishrane.

Čelebićanin ističe da niko ne može garantovati da neko neće zloupotrebiti ove mere i raditi ilegalno, ali postoje nadležne institucije poput uprave za veterinu i službene kontrole inspektora. Srbija ima 12 veterinarskih instituta i naučnih specijalista koji nadgledaju bezbednost hrane i ispravnost proizvoda životinjskog porekla.

Važno je da potrošači budu informisani o sigurnosti hrane koju konzumiraju i da se oslanjaju na stručnjake u ovoj oblasti. Kroz stroge kontrole i mere preventivne, proizvođači pilećeg mesa mogu garantovati da proizvod koji se stavlja na tržište zadovoljava najviše standarde bezbednosti i kvaliteta.