Protekli novembar bio je drugi najtopliji mesec u istoriji, potvrđujući očekivanja da će 2024. godina biti najtoplija do sada. Globalne temperature su bile u proseku od 14,10 stepeni iznad proseka koji su beleženi od 1991. do 2020. godine za novembar, prema Kopernikus službi za klimatske promene (C3S).
Sve u svemu, novembar 2024. bio je 1,62 stepena Celzijusovih iznad predindustrijskog nivoa. Ovo ga čini 16. mesecom od poslednjih 17 gde su globalne prosečne temperature premašile 1,5 stepeni iznad predindustrijskog vremena. „Sa podacima iz Kopernika iz pretposlednjeg meseca u godini, sada možemo sa virtuelnom sigurnošću potvrditi da će 2024. biti najtoplija godina u istoriji i prva kalendarska godina iznad 1,5 stepena. Ovo ne znači da je prekršen Pariski sporazum, ali znači da je ambiciozna klimatska akcija hitnija nego ikada“, kaže Samanta Berdžes, zamenica direktora C3S.
Do sada ove godine, od januara do novembra, globalne prosečne temperature bile su 0,72 stepeni iznad proseka od 1991. do 2020. godine. Planeta postaje opasno pregrejana, sa podacima koji pokazuju da će skoro sigurno biti više od 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijske nivoe.
Rekord je skoro potvrđen još u oktobru kada je C3S istakao da će globalne prosečne temperature morati da padnu na skoro nula stepeni Celzijusa tokom poslednja dva meseca u godini kako 2024. ne bi bila najtoplija.
Na samitu COP29 u Bakuu, izveštaj naučnika Svetske meteorološke organizacije upozorio je da se svet opasno pregreva. Globalne temperature su već porasle za 1,3 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski prosek. Svet sada doživljava neviđene temperature površine mora, topljenje ledenih masa, suše, smrtonosne oluje i ozbiljne poplave.
„To nije iznenađenje. I moramo priznati da naučnici to obeležavaju mnogo godina – više od 30 godina u stvari – i da je iznenađenje sporost reagovanja“, rekla je generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije Selest Saulo na UN klimatskoj konferenciji.
Problemi sa klimatskim promenama postaju sve vidljiviji kako se planeta nastavlja zagrevati, a akcija postaje hitnija nego ikad. Potrebno je više napora i saradnje kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i sprečilo dalje zagrevanje planete. Ako se ne preduzmu hitne akcije, posledice po životnu sredinu i ljude mogu biti katastrofalne.
