Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će biti prisutan na samitu Zapadnog Balkana – Ukrajina u Tirani, nakon sastanka sa nemačkim ministrom odbrane Borisom Pistoriusom 7. februara. Tu izjavu preneli su ukrajinski mediji, da bi portal Ukrajinska pravda kasnije objavio da je samit zakazan za 28. februar i da su koorganizatori albanski premijer Edi Rama i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

U međuvremenu nije bilo novih informacija niti najava o temama samita, ali analitičari ne očekuju bilo kakav veliki zaokret u odnosima Srbije sa Ukrajinom ili Rusijom. Međutim, moglo bi da usledi period nadmetanja Ukrajine sa našim regionom u pogledu brzine evrointegracija, ali da se otvore vrata za srpske firme zainteresovane za posleratnu obnovu te zemlje.

Kako ocenjuje bivši ambasador Srbije u Minsku Srećko Đukić, u interesu je Brisela da okupi region Zapadnog Balkana koji se dugo nalazi na evropskom putu i Ukrajinu, kao najnovijeg kandidata sa Moldavijom.

„Ni njeno prisustvo ne bi trebalo isključiti po više osnova. Tu bi se mogao sučeliti ukrajinski evroentuzijazam i pretežni zapadnobalkanski pesimizam, potpuno političko opredeljenje za EU i NATO, i opet na drugoj strani rezerve Zapadnog Balkana, van zemalja koje nisu u NATO“, kazao je Đukić za Euronews Srbija.

Po njemu, sravnivanje pogleda i stavova oko EU može biti od koristi da se podigne raspoloženje i entuzijazam u našem regionu.

„Naime, predstojeći period između Zapadnog Balkana i Ukrajine, time i Moldavije, predstavljaće period nadmetanja te dve strane. Ukrajina ne krije ambicije da sve učini za što brže članstvo u EU, da dostigne i prestigne decenijsko putovanje Zapadnog Balkana“, naveo je Đukić.

Sigurna tema biće i ruski rat u Ukrajini, njegova osuda, pomoć u vojnim i humanitarnim sredstvima, kao i perspektive tog sukoba, smatra diplomata.

„Tu ne izgleda da će se dostići konsenzus o mogućem zajedničkom saopštenju jer su unapred poznate pozicije Srbije, a moguće i BiH. Neizostavno je da će se učiniti osvrt i na tekuće ekonomske i druge odnose“, kazao je on.

Kada govorimo o ekonomskim odnosima bitno je spomenuti izjavu ministra građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Srbije Gorana Vesića da je Srbija spremna da učestvuje u obnovi Ukrajine, jer srpska građevinska i mašinska industrija imaju kapacitet, radnu snagu, mehanizaciju i iskustvo za takav poduhvat.

„Srpska građevinska i mašinska industrija raspolaže inženjerskim kapacitetom, radnom snagom, mehanizacijom, referencama i iskustvom, jer su tokom prošlog perioda radili dosta na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza, tako da mogu da učestvuju i u veoma zahtevnim projektima koji čekaju Ukrajinu“, izjavio je Vesić je na Privrednom forumu srpskih i ukrajinskih privrednika u novembru prošle godine.

On je tom prilikom ocenio da Ukrajinu i ukrajinski narod čekaju bolji dani i podsetio je i da je inicijativa o učešću srpskih građevinskih kompanija u obnovi Ukrajine pokrenuta nedavno u saradnji sa SAD.

„U tom kontekstu načelno se mogu pokretati pitanja posleratne obnove Ukrajine, investicija, tehničke i druge pomoći. Međutim, ne treba gajiti iluzije da će najveći kolač dobiti oni koji Ukrajinu najviše pomažu u ratu. Nadrealna očekivanja vezana za samit ipak su vezana za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, za viđenja zemalja, ali moguće i za mere i poglede praktične i političke prirode Brisela“, zaključuje Đukić.

Prema proceni političkog analitičara Dimitrija Milića iz organizacije „Novi treći put“ teme bi mogle biti u kontekstu teritorijalnih integracija u novim političkim okolnostima u Evropi. Ipak, ne treba očekivati nikakve ozbiljne zaokrete u politici prema Ukrajini ili Rusiji.

„Na tu temu ne bih uzimao da će biti nekih pompeznih odluka, zato što javnost u Srbiji nije pripremljena na to. Jer da dolazi do promenjenih odnosa sa Rusijom, u smislu politike Vlade Srbije, mi bi već nedeljama viđali neke signale poslate ka javnosti, ili kritički orijentirane ka Rusiji ili neko pragmatično postavljajuće odnose između Ukrajine i Rusije, i pozicije Srbije.

Imajući u vidu da nismo videli takve „probne balone“ od strane vlasti u Beogradu, Milić ne veruje da bi moglo doći do nekog velikog sporazuma između Srbije i Ukrajine, posebno ne nekog koji bi podrazumevao naoružavanje, koje je Kijevu u ovom trenutku najbitnije.

„Srbija sigurno ne može da bude veliki finansijski donator u ukrajinskom budžetu, može jedino da bude snabdevač naoružanjem. Tako da ne verujem da bi se tako nešto otkrilo, a da javnost uopšte nije pripremljena. Niti vidim da se politička klima kreće u tom smeru u Srbiji“, smatra analitičar.