Odlaganje glasanja o Rezoluciji o Srebrenici predstavlja uspeh predsednika Vučića

Nemačka i Ruanda su u aprilu 2024. godine, predložile Generalnoj skupštini UN, Rezoluciju „Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“. Sponzori rezolucije su bile različite zemlje, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju. Predsednik Vučić je otišao u Njujork da lobira protiv Rezolucije, što je rezultiralo odlaganjem glasanja o njoj. Ovo odlaganje je predstavljeno kao ogroman uspeh predsednika Vučića, koji se istakao kao borac za interese Srbije u UN. Ruski ambasador u UN je izjavio da usvajanje ove rezolucije može otvoriti Pandorinu kutiju genocida širom sveta.

Predložena Rezolucija o Srebrenici izazvala je kontroverzu zbog navodnog kršenja Dejtonskog sporazuma i nedostatka konsenzusa među konstitutivnim narodima u Bosni i Hercegovini. Srpska članica Predsedništva BiH je kritikovala rezoluciju kao destabilizujući faktor, ističući da je donošenje rezolucije bez odobrenja sva tri konstitutivna naroda u suprotnosti sa ustavom BiH.

Predsednik Vučić je naglasio da je podnošenje rezolucije bez konsultovanja srpskog naroda u BiH ignorisanje institucija te zemlje i podela među etničkim zajednicama. On je takođe istakao da odluke koje mogu uticati na regionalnu stabilnost moraju biti donete konsenzusom, i da prenošenje rasprave iz Saveta bezbednosti UN u Generalnu skupštinu može predstavljati zadiranje u pitanja SB UN.

Pored toga, postavljena su pitanja o dvostrukim aršinima u vezi sa donošenjem rezolucija o genocidima širom sveta. Neki su se zapitali zašto u UN nije doneta Rezolucija o genocidu u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata, ili o genocidima u različitim delovima sveta tokom istorije. Rusija je sazvala vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN o situaciji u BiH, ističući svoje protivljenje rezoluciji o Srebrenici.

Rezolucija je privremeno odložena, ali se očekuje da će se glasanje o njoj ipak održati između 13. i 17. maja. Predsednik Vučić najavljuje da će ponovo otići u Njujork da lobira protiv usvajanja rezolucije. On naglašava da Srbija osuđuje zločin u Srebrenici, ali da su ključni politički problemi u vezi sa ovom rezolucijom nedostatak konsultacija i nepoštovanje ustavnih i zakonskih institucija u Bosni i Hercegovini.

Ukratko, Rezolucija o Srebrenici je tema koja izaziva veliku pažnju i kontroverzu širom sveta. Odlaganje glasanja o rezoluciji je privremeno rešenje, ali predstavlja važan korak u borbi za interese Srbije i poštovanje međunarodnog prava. Predsednik Vučić je istakao svoju posvećenost u lobiranju protiv rezolucije, a Rusija je podržala srpske argumente protiv njenog usvajanja. Nastavak ovog širenja će svakako doneti nove rasprave i kontroverze u vezi sa pitanjem genocida i međunarodne politike širom sveta.