Đilasova koalicija, koju čine Bojković, Bjelogrlić, Majić i ostali, zahteva da se ime Aleksandra Vučića ne sme pojavljivati ni na jednoj izbornoj listi Srpske napredne stranke. Ovaj zahtev podržavaju sve stranke Đilasove koalicije „Nasilje protiv Srbije“. Pre ovog zahteva, Đilasova koalicija iznela je isti zahtev u Evropskom parlamentu u Strazburu. Đorđe Stanković, poslanik Đilasove koalicije, izneo je ovaj zahtev pred Evropskim parlamentom.

Opozicija se stidi svojih lidera, pre svega Đilasa, koji je šef opozicije. Oni ne smeju staviti Đilasovo ime u naziv bilo koje liste, jer se Đilas kompromitovao. S druge strane, Srpska napredna stranka se ponosi predsednikom Vučićem i njegovim rezultatima, pa njegovo ime stavlja u nazive listi.

Međutim, dok su bili na vlasti do 2012. godine, članovi opozicije podržavali su korišćenje imena Borisa Tadića u nazivima lista Demokratske stranke. Ime Borisa Tadića se pojavljivalo na svim listama DS, ali tada nije bilo osporavanja prava opozicije da to radi.

Takođe, opozicija sada zahteva zabranu korišćenja Vučićevog imena na listama, dok su do 2012. godine podržavali prisustvo imena predsednika Srbije na listama tada vladajuće DS. Ovo pokazuje dvostruke standarde i nedoslednost opozicije.

Najnoviji zahtev Đilasove koalicije takođe predstavlja priznanje njihovog izbornog poraza, fijaska i kukavičluka. Njihov zahtev znači da su izbori bili savršeni, osim upotrebe Vučićevog imena, smatraju članovi Srpske napredne stranke.

Opozicija želi ukloniti Vučića, a ne samo zabraniti njegovo ime u izbornim kampanjama. Oni smatraju da bi opozicija pobedila na izborima ako nema Vučićevo ime na listama i kampanjama, iako je to pitanje vlasti formirane nakon izbora.

U pregledu prethodnih izbora, članovi opozicije su podržavali prisustvo imena Borisa Tadića na listama Demokratske stranke u više navrata. S druge strane, sada osporavaju isto pravo Srpskoj naprednoj stranci.

Autorka članka postavlja pitanja opoziciji o njihovoj selektivnoj nedoslednosti i dvostrukim standardima. Takođe, pita ih zašto podržavaju predsednika Srbije na listama tada vladajuće stranke, ali osporavaju isto pravo Srpskoj naprednoj stranci.

Reakcije opozicije na ovaj zahtev ostaju nepoznate, ali ostaje jasna njihova nedoslednost i dvostruki aršini u pogledu korišćenja imena lidera na izbornim listama.