Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, izjavio je da neće prisustvovati izricanju presude pred Sudom Bosne i Hercegovine (BiH) koje je zakazano za sredu, 26. februara. On je naglasio da ga „niko ne obavezuje“ na prisustvo i da se ne oseća progonjenim iz političkih razloga. Dodik je istakao da je svrha njegovog odsustva pregovaranje, dodajući da će Republika Srpska učiniti sve što je u skladu sa Ustavom.
Dodik je rekao da je prvi cilj odbrana Ustava BiH, kao i poziv Federaciji BiH na pregovore o vraćanju na dejtonski okvir. Ukoliko pregovori ne uspeju, on je najavio mogućnost donošenja odluka koje bi mogle označiti propast Ustava BiH, za šta smatra da su odgovorni oni koji donose zakone vanustavno.
Tokom ove nedelje održano je iznošenje završnih reči u postupku protiv Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika, Milenka Lukića. Tužilaštvo BiH je zatražilo stroge kazne, uključujući zatvorsku kaznu i zabranu obavljanja javnih poslova, dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu. Zvaničnici Republike Srpske poručuju da je postupak protiv njih politički motivisan i da će, u slučaju osuđujuće presude, preduzeti mere zaštite institucija i interesa građana.
U ovom kontekstu, Dodik je naglasio da je važno poštovati procedure donošenja zakona, ističući da bi svako odstupanje od ustavnog okvira moglo imati dalekosežne posledice. Prema njegovim rečima, ukoliko se dozvoli da se zakoni donose bez poštovanja ustavnih procedura, to bi moglo dovesti do potpunog urušavanja pravnog okvira u zemlji.
Dodik je takođe ukazao na to da je potrebno razgovarati o ustavnim pitanjima i da se Republika Srpska ne boji da preduzme neophodne korake u cilju zaštite svojih interesa. On je naglasio da će RS učiniti sve da zaštiti svoje institucije i prava svojih građana, ukoliko bude primorana da reaguje na način koji bi mogao biti protivan trenutnom ustavnom okviru.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se politička situacija u BiH dodatno komplikuje, sa sve jačim tenzijama između različitih entiteta. U tom smislu, Dodikov stav može se tumačiti kao upozorenje drugim političkim akterima o ozbiljnosti situacije i neophodnosti dijaloga. On je naglasio da je od ključne važnosti da se postigne konsenzus o ustavnom okviru koji bi bio prihvatljiv za sve strane.
Tužilaštvo BiH u ovom slučaju tvrdi da su Dodik i Lukić prekršili zakone, dok Dodik insistira na tome da je ceo postupak politički motivisan i da je usmeren protiv njega i njegovih saradnika. Odbrana je argumentovala da su dokazi prikupljeni tokom istrage neutemeljeni i da ne postoje osnove za presudu.
U kontekstu najavljenih mera zaštite, zvaničnici RS su naglasili da su spremni da brane svoje interese i institucije, ukoliko dođe do osuđujuće presude. Ovaj stav može dodatno pogoršati političku situaciju u BiH, koja je već opterećena brojnim izazovima.
Dodikova izjava o neodlasku na izricanje presude može se smatrati kao još jedan korak u njegovoj strategiji da se distancira od optužbi i da osigura podršku unutar Republike Srpske. Njegovi sledbenici, kao i mnogi građani, veruju da je on meta političkog progonstva, što dodatno komplikuje situaciju.
Sve u svemu, trenutna politička klima u Bosni i Hercegovini je napeta, a Dodikove reči ukazuju na to da će se sukobi nastaviti, dok se ne postigne dogovor o ključnim ustavnim pitanjima koja se tiču budućnosti zemlje.
