Evropska unija je pokrenula carinski rat sa Kinom, uvodeći dodatne carine na uvoz električnih automobila iz ove zemlje. Carine su sada povećane sa 10% na maksimalno 48%, što je izazvalo negativne reakcije u evropskoj autoindustriji. Stručnjaci upozoravaju da ova odluka može dovesti do povećanja cena električnih vozila i da bi mogla naštetiti proizvođačima poput Volkswagena ili Rena.

Odluka evropskih političara da pokrenu carinski rat inspirisana je sličnim akcijama SAD-a, ali mnogi smatraju da je to pogrešan potez. Industrija strahuje da će visoke carine sprečiti smanjenje cena električnih vozila i umesto toga pomoći Kini da uzvrati. Očekuje se da će ove mere uticati na smanjenje uvoza iz Kine za četvrtinu, odnosno oko 4 milijarde dolara vrednih automobila.

Najviše pogođen proizvođač će biti SAIC, čiji su električni MG automobili već prisutni na evropskom tržištu. Pored toga, očekuje se da će i američki Ford trpeti posledice ovih mera, budući da traži načine da snizi cene električnih vozila i odbrani se od jeftine konkurencije iz Kine.

Dok su nekoliko nordijskih zemalja i Kalifornija na putu da eliminišu emisije iz voznog parka putničkih vozila do 2050. godine, ovakve carinske mere mogu ozbiljno ugroziti ove ciljeve. Očekuje se da će i proizvođači poput BYD-a, koji planiraju prodaju jeftinih električnih vozila u Evropi, takođe trpeti posledice ovih mera.

EU je najavila da su nameti privremeni i da je moguća promena kursa u zavisnosti od daljih pregovora. Postoji nada da se ova situacija može rešiti i izbeći potencijalni carinski rat sa Kinom. Nemački ministar ekonomije Robert Habek upozorava da takav scenarij može naneti štetu i evropskoj automobilskoj industriji, te da bi trebalo pokušati zaustaviti spiralu tarifa.