Petodnevna radna nedelja postaje prošlost u mnogim evropskim zemljama nakon pandemije koronavirusa. Belgija je prva evropska zemlja koja je ovo zvanično uvela, a brojne druge zemlje – od Velike Britanije, preko Škotske, Španije, do sada i Nemačke – istražuju ili eksperimentišu sa ovom promenom. Eksperimentalna četvorodnevna radna nedelja za 45 firmi u Nemačkoj počela je 1. februara, a tokom ovog perioda će se meriti produktivnost radnika. Zaposleni će primati svoje plate bez obzira na smanjeno radno vreme. Cilj eksperimenta je da se proveri tvrdnje sindikata da su ljudi koji manje rade srećniji, zdraviji i produktivniji.

Prema pisanju Blumberga, do 2034. godine nemačko tržište rada moglo bi se smanjiti za više od sedam miliona ljudi zbog pada nataliteta i starenja populacije. Osim povećanja produktivnosti, očekuje se da će firme imati koristi od smanjenja izostanaka sa posla zbog stresa, bolesti i iscrpljenosti.

Belgija je u novembru 2022. godine postala prva članica Evropske unije koja je zvanično uvela opciju četvorodnevne radne nedelje. Na Islandu se već sprovodi pilot-projekat sa radnom nedeljom od 35 sati. Takvi projekti ili planiraju se sprovesti u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, Velsu i na Novom Zelandu. Iako su neka istraživanja pokazala smanjenje produktivnosti u Srbiji radnici rade više od 43 sata nedeljno. Potrebno je napraviti istraživanje i uzeti u obzir stavove radnika i poslodavaca kako bi se uticalo na produktivnost rada i zdravlje radnika.