Nove fabričke porudžbine u Nemačkoj pale su za 1,6% u maju, što je već peti mesec zaredom da su porudžbine u padu, pokazuju preliminarne procene Destatisa. Tržišta su očekivala rast od 0,5%, ali umesto toga zabeležen je pad. Pad porudžbina zabeležen je za avionsku, brodsku i železničku industriju od 19,2%, dok su porudžbine za automobilsku industriju pale za 2,9%. Ovo može zabrinuti domaće privrednike koji izvoze u Nemačku, jer su posebno vezani za nemačku automobilsku industriju.
Sa druge strane, porudžbine kompjuterske, elektronske i optičke opreme su porasle za 11,2%. Porudžbine kapitalnih dobara su pale za 4,3%, dok su porudžbine intermedijarnih proizvoda porasle za 1,4%, a porudžbine robe široke potrošnje za 4,9%. Domaće porudžbine u Nemačkoj su porasle za 0,5%, ali porudžbine iz inostranstva su pale za 8,2%.
Na kvartalnom nivou, fabričke porudžbine su pale za 6,2% od marta do maja u poređenju sa prethodnim tromesečjem. Stručnjaci upozoravaju da vlada u Berlinu treba da preusmeri novac sa potrošnje na javne investicije kako bi Nemačka ostvarila veći ekonomski rast. Predsednik Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena Klemens Fust ističe da je potrebna „promena prioriteta“ kako bi se povećala atraktivnost Nemačke kao poslovne lokacije.
Fust naglašava da veća sredstva koja su potrebna za penzijsko osiguranje zahtevaju veće subvencije iz saveznog budžeta, što smanjuje sredstva dostupna za javne investicije ili promovisanje privatnih investicija. On smatra da bi veći doprinosi za penzijsko osiguranje mogli da smanje ponudu radne snage u Nemačkoj i pogoršaju postojeći manjak radnika. Ističe se da popuštanje takozvane kočnice duga ne sme biti tabu, ali istovremeno nije rešenje za investicije i ne može da zameni preraspodelu sredstava.
Nemački stručnjak upozorava da poziv na povećanje javnog duga zanemaruje činjenicu da u privredi sa visokom iskorišćenošću proizvodnih kapaciteta i nedostatkom radne snage nije jednostavno proširiti ekonomsku aktivnost kroz državnu potrošnju finansiranu dugom. Nemački političari nedavnim paketom penzionih reformi pokazuju da su prioriteti i dalje vezani za socijalnu potrošnju, umesto za javne investicije.
Uprkos padu fabričkih porudžbina, postoji mogućnost za poboljšanje ekonomske situacije u Nemačkoj ukoliko se preraspodele sredstva sa potrošnje na javne investicije. Potrebno je usmeriti više sredstava ka sektorima koji mogu doprineti ekonomskom rastu, umesto da se fokusira na socijalnu potrošnju. Ovo može pomoći Nemačkoj da se izbori sa izazovima koji su se pojavili na tržištu i da ostvari stabilan i održiv ekonomski rast.
