Arheolozi u Turskoj nedavno su otkrili najstariji hleb na svetu, verujući da datira iz 6600. godine pre Hrista. Otkriven je u Čatalhujuku, antičkom nalazištu u južnoj turskoj pokrajini Konja. Hleb je pronađen blizu delimično uništene peći. Analize su pokazale da je organski ostatak hleba star 8600 godina, nekuvan, fermentisan i veoma dobro očuvan.

Arheolog Ali Umut Türkcan, vođa iskopavanja, rekao je za tursku novinsku agenciju „Anadolu Agency“ da je ovo otkriće najstariji hleb na svetu. Hleb je mali, sa prstom utisnutim u sredini, nije pečen već fermentisan i sa skrobovima u sebi. Biolog Salih Kavak sa Univerziteta „Gaziantep“ u Turskoj potvrdio je da su analize mikroskopskim putem pokazale vazdušne prostore u uzorku, kao i prisustvo zrnaca skroba, što je jasan dokaz da se radi o hlebu.

Kavak je dodao da su hemijske analize pokazale prisustvo hemikalija karakterističnih za biljke i fermentaciju. Hleb je pripremljen uz mešanje brašna i vode pored peći, gde je ostao neko vreme. Organski materijal, drvo i hleb, su sačuvani zahvaljujući tankom sloju gline koji je prekrio strukturu.

Čatalhujuk, koji se nalazi na UNESCO-vom popisu svetske baštine, bio je dom za oko 8.000 ljudi tokom neolitika i jedno od prvih svetskih urbanih naselja. Ljudi su ovde živeli između 10.000 i 2000 godina pre Hrista.

Ovo otkriće je od velikog značaja za Tursku i svet, jer pruža uvid u način ishrane i života ljudi u veoma ranoj fazi ljudske istorije. Hleb je bio osnovna hrana za većinu ljudi širom sveta kroz istoriju, a ovo najstarije otkriće pruža nove uvide u prakse proizvodnje hrane i ishrane neolitskih zajednica.

Osim hleba, arheolozi su pronašli i razne semena poput pšenice, ječma, semenki graška, kao i okrugle „sunđeraste“ ostatke veličine dlana. Ovi nalazi svedoče o raznolikosti biljaka koje se koristile u ishrani ljudi u Čatalhujuku.

Čatalhujuk je i dalje predmet istraživanja arheologa i naučnika, jer ovo nalazište krije mnoge tajne i informacije o životu i kulturi neolitskih zajednica. Otkriće najstarijeg hleba na svetu će svakako doprineti boljem razumevanju života ljudi u prošlosti i njihove prakse vezane za proizvodnju hrane.

Ova nova saznanja mogu pomoći u rekonstrukciji neolitskog načina života, navika ishrane i pomažu nam da stvorimo potpuniju sliku o evoluciji ljudske ishrane kroz istoriju. Arheološka istraživanja kao što su ova su od velikog značaja za razumevanje naše prošlosti i evolucije čovečanstva.