Protest studenata i građana u Srbiji održan je u petak u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Jagodini i drugim gradovima, okupljajući ogroman broj ljudi nezadovoljnih trenutnim stanjem u zemlji. Profesor Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka ističe da je Beograd delovao prazno, kao kada dolaze strani zvaničnici, što pokazuje ozbiljnost situacije. Protesti su se proširili i na druge društvene grupe, uključujući prosvetne radnike i srednjoškolce, što ukazuje na duboko nezadovoljstvo građana.
Bivša rektorka Univerziteta u Beogradu, Ivanka Popović, naglašava da je odziv građana iz različitih sfera društva značajan i predstavlja snažnu poruku vlastima da su promene neophodne. Ona kritikuje reakcije vlasti koje se često svode na nasilje umesto na dijalog i razumevanje. Popović smatra da bi fer i transparentni izbori bili logičan korak napred, ali ukazuje na trenutne probleme sa izbornim uslovima, koji ne omogućavaju pravično glasanje.
Spasojević objašnjava da se Srbija suočava sa dve krize: jednom izazvanom padom nadstrešnice i drugom, šire društvenom krizom koja je rezultat gubitka demokratskih vrednosti. On smatra da je rešenje u ispunjavanju zahteva studenata, ali i u širem pristupu rešavanju problema kroz dijalog između vlasti i opozicije. Prema njegovim rečima, ukoliko se protesti nastave, vlast će morati da popusti, jer represivni mehanizmi više neće biti dovoljni da uguše nezadovoljstvo građana.
Popović takođe komentariše skup u Jagodini na kojem je prisutan predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naglašavajući da je to „isforsirani skup“. Ona smatra da je dnevni protest koji su organizovali studenti i građani bio spontan odgovor na Vučićev dolazak i da će kontrast između ovih događaja jasno prikazati raspoloženje u društvu.
Spasojević primećuje da je, za razliku od 2000. godine, kada je međunarodna zajednica bila aktivna u svrgavanju Miloševića, danas strani faktori daleko od aktuelnih zbivanja u Srbiji. On upozorava da bi njihovo neangažovanje moglo dodatno pogoršati situaciju i smanjiti njihov uticaj u regionu.
U zaključku, protesti u Srbiji predstavljaju značajan pokazatelj nezadovoljstva građana i poziv na promene. Iako se čini da su vlasti spremne na represiju, jasno je da bi dijalog i ispunjenje zahteva mogli biti jedini pravi put ka stabilizaciji društva. Ovi događaji ukazuju na potrebu za ozbiljnim razmatranjem izbornog sistema i opšteg stanja demokratije u zemlji, kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve građane.
