Naše narodno verovanje je bogato sujeverjem, posebno kada je u pitanju hleb. Ta verovanja datiraju još od srednjeg veka i i dalje se čuvaju i prenose kroz generacije. Postoje različita verovanja vezana za hleb, poput onog da ne bi trebalo seći hleb nožem nedeljom, jer to donosi nesreću. Takođe se veruje da je neophodno da hleb stoji uspravno na stolu kako bi donosio sreću, dok bi ga spuštanje moglo privući nesreću. Postoje i sujeverja koja se odnose na mrvice hleba, poput onog da će osoba postati bogatija ako pojede sve mrvice sa stola, dok bi pokupljanje mrvice rukom moglo privući nesreću.

Jedno od interesantnijih verovanja je da mlada devojka treba da jede okrajak hleba kako bi imala miran život u budućnosti i kako bi je svekrva volela. Takođe, ostaci hleba se ne bi smeli baciti, već bi trebalo sačuvati, a poslednji zalogaj hleba se uvek treba pojesti jer donosi sreću.

Naš narod čuva ova verovanja kao deo svoje tradicije i kulture, iako su mnoga od njih smešna i nelogična u savremenom svetu. Ipak, sujeverje je duboko ukorenjeno u našem društvu i predstavlja deo naše baštine koju prenosimo na sledeće generacije. Stoga, iako možda deluju smešno, ova verovanja imaju svoje mesto u našoj kulturi i tradiciji.