Parlamentarni izbori i izbori u Beogradu, kao i u još 64 grada i opština održani su 17. decembra, a politička bura se od tada nije stišala, pre svega zbog tvrdnji dela opozicije da izbori nisu bili regularni. Izbori u Srbiji našli su se i u rezoluciji Evropskog parlamenta, a krajem februara Organizacija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je objavio izveštaj o izborima čije su preporuke o poboljšanju izbornih uslova bile tema kolegijuma između vlasti i opozicije, a uoči ponavljanja izbora u Beogradu i u drugim gradovima i opštinama koji nisu raspisani.

Jučerašnji sastanak vlasti i opozicije završen je bez dogovora, ali je drugi pokušaj pronalaženja zajedničkog rešenja zakazan za sutra. Opozicija je na taj sastanak došla sa tri minimalna zahteva za koje traži da budu ispunjeni kako bi izašli na predstojeće lokalne izbore. Ti zahtevi su se odnosili na formiranje jedne komisije koju će činiti vlast, opozicija i nevladine organizacije i koja bi imala izvršna ovlašćenja, ali i ovlašćenje da nadzire birački spisak. Drugi zahtev se ticao rada javnih servisa, odnosno RTV i RTS-a, gde je opozicija tražila profesionalno i objektivno izveštavanje o političkim akterima i treći zahtev se ticao da se svi lokalni izbori koji nam dolaze u narednim mesecima održe istog dana kada i beogradski izbori.

Kako se moglo čuti nakon sastanka, vlast je u načelu pristala na prva dva zahteva, međutim, treći zahtev im je bio problematičan.

„I treća tačka, ne možemo da prihvatimo treću tačku zato što treća tačka zadire duboko u demokratske norme i principe, traži se da se nasilno nekom skrati mandat ili da se nekom produži mandat, što je zaista otvaranje jedne pandorine kutije kada vi imate bilo kakvu narednu vlast ili skupštinu koja samo ovako kako žele skrate i produžavaju mandate. Onda vi nemate više ni demokratiju, ni ustav, ni zakone, ni osnovne demokratske norme i principe“, rekla je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Sa druge strane, Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS i jedan od predvodnika koalicije NADA, ističe da ne postoje pravne prepreke da se ovakvi zahtevi ispune.

„Mi smo čak išli toliko daleko da smo im dali modalitete za neke od tih zahteva, naročito za treći zahtev. Nije reč ni o kakvom ultimatumu, ni o kakvom hiru opozicije i mi se ponekad malo pravimo kao da smo deca pa da ne znamo šta se događa. Svi smo svesni situacije u Srbiji, kako demokratija ne funkcioniše, kako se izbori sprovode i uostalom kakva je medijska slika u Srbiji. Ova borba nije samo borba dve opozicione koalicije, ovo je borba i biće i mora biti borba svih građana“, rekao je on.

Pravnik Milan Antonijević za Euronews Srbija podseća na razgovore vlasti i opozicije iz 2019. godine kada je bilo okupljeno 19 političkih stranaka i koje su na prvom okruglom stolu uspele da se dogovore oko tema – pitanje javnih servisa, pitanje javne administracije, a govorilo se i vremenskom periodu u kom se sve to može sprovesti.

„Upravo to je ovaj treći zahtev a to je da postoji dovoljan period i da lokalni izbori budu u istom trenutku održani i za Beograd i za druge lokalne samouprave. Samim tim vi očekujete da i pitanje javnih servisa i medijskih uslova i same izborne administraije budu regulisani u međuvremenu, da imate dovoljan period da izvršite uvid. Mislim da je dobar početak da se unadu u istoj prostoriji“, rekao je on.

Kako je dodao, nada se da će ova konstruktivnost koja se videla u ponedeljak u Narodnoj skupštini biti dužeg veka, da će biti mogućnosti da unutar jednog tela sarađuju i vlast i opozicija i da se na taj način prevaziđe bilo kakvu političku krizu.

Na pitanje zašto je treća tačka u zahtevima sporna, Antonijević ističe da sve političke partije imaju cilj da na izborima dobiju veći broj glasova.

„Pretpostavljam da je ovo neka računica koja je vezana za to da li bi motivacija birača za opoziciju bila veća ukoliko se u jednom trenutku glasa i za grad i za lokalne samouprave, i to je pretpostavljam jedan ugao iz kog svaki političar gleda na raspisivanje izbora, trenutak održavanja“, rekao je on.

Govoreći o tome šta bi bio zadatak komisije čije formiranje traži opozicija, pravnik napominje da Srbija već videla zakone ili odredbe koje daju izvršna ovlašćenja telima koja nisu institucija.

„Mislim da se ovde pre svega misli na biračke spiskove, na odnos sa ministarstvom u čijoj je nadležnosti birački spisak tako da vi ne čekate odobrenja ili na određeni način gubite to dragoceno vreme, već da možete reagovati veoma promptno, da možete imati jasan uvid, da nemate neke prepreke administrativne, tako da dovesti ovo telo na nivo nečega što nalikuje ministarstvu na izbore, mislim da je veoma korisno za demokratnost“, navodi on.

Antonijević navodi i da je izuzetno kratak period do 2. juna, ali da nijedna politička stranka ne treba da gubi nijedan dan, da je potrebno fokusirati se na zahteve, te da je izvodljivo da oni do tada budu ispunjeni.

Na pitanje da li misli da opozicija ponovo ima luksuz da bojkotuje izbore, Antonijević kaže da taj luksuz niko nema.

„Nije ga imao ni 2019. godine, nije ga bilo ni u jednom trenutku, te stoga nadam se da je naučena ta lekcija iz prethodnog perioda da bojkot političku scenu samo destabilizuje, ali da korist od tog bojkota nije nužno na onima koji u takvu avanturu uđu“, ističe on.