Predsednica Severne Makedonije, Gordana Siljanovska Davkova, izrazila je nezadovoljstvo jer nije bila konsultirana o glasanju za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Ona je istakla da je ambasador Severne Makedonije u UN, Ljubomir Frčkovski, trebao da se konsultuje i sa njom, a ne samo sa ministrom spoljnih poslova Bujarom Osmanijem. Prema njenim rečima, u međunarodnoj politici postoji podela nadležnosti između ministra spoljnih poslova i predsednika države, te je logično da se ambasador UN konsultuje sa predsednikom prilikom glasanja u UN.

Rezolucija o Srebrenici je usvojena većinom glasova predstavnika 84 zemlje, uključujući i Severnu Makedoniju, dok je 19 zemalja bilo protiv, a 68 uzdržanih. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je razočaranje zbog načina na koji je Makedonija glasala, ističući da je uložio mnogo truda u unapređenje odnosa sa Makedonijom.

Ova situacija izazvala je polemike i rasprave u Severnoj Makedoniji. Dok jedni podržavaju odluku o glasanju za Rezoluciju o Srebrenici, drugi smatraju da je predsednica trebala biti konsultovana pre donošenja odluke. Postavlja se pitanje o podeli ovlaštenja i nadležnosti između predsednika i ministra spoljnih poslova i koliko je važno da se oba faktora usklade prilikom donošenja osetljivih međunarodnih odluka.

Srebrenica je jedan od najmračnijih događaja u novijoj istoriji Balkana, gde je u julu 1995. godine genocid nad Bošnjacima počinjen od strane vojske bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića. U tom tragičnom događaju ubijeno je najmanje 8,000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti, a mnogi od njih su sahranjeni u masovnim grobnicama. Ova rezolucija ima za cilj osudu i priznanje genocida kao zločina protiv čovečnosti.

Međutim, postavlja se i pitanje političkog uticaja i odnosa među zemljama regiona, kako na Balkanu, tako i šire. Odluka o glasanju za rezoluciju pokazuje dubinu odnosa između Srbije i Severne Makedonije, kao i političke odluke koje utiču na međunarodne odnose i saradnju među zemljama.

Ovaj incident takođe podseća na važnost međunarodne diplomatije i saradnje u rešavanju osetljivih pitanja i poštovanje procedura prilikom donošenja međunarodnih odluka. Kao član Ujedinjenih nacija, zemlje imaju obavezu da se pridržavaju principa i vrednosti koje promovišu mir, stabilnost i ljudska prava, te je važno da se međunarodni odnosi grade na temelju dijaloga, poštovanja i saradnje.

U konačnici, ova situacija pokazuje kompleksnost međunarodnih odnosa i političkih odluka koje imaju uticaj na regionalnu i globalnu stabilnost. Važno je da zemlje regiona sagledaju širu sliku i faktore koji utiču na međunarodne odnose, te da grade jake veze zasnovane na partnerstvu, poštovanju i saradnji.

Kako se situacija bude razvijala, važno je da lideri zemalja regiona pronalaze zajedničke tačke saradnje i dijaloga kako bi prevazišli političke razlike i postigli održivo rešenje za regionalne probleme. Međunarodna zajednica takođe ima ulogu u podršci procesima pomirenja i saradnje među zemljama Balkana, kako bi se prevazišle prošle traume i izgradio održiv mir i stabilnost na ovom području.