Klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je da je tokom letnjih dana kada su ekstremno visoke temperature, neophodno spavati u prostorijama u kojima je prijatna temperatura kako ne bi došlo do znojenja, jer svako znojenje u toku noći predstavlja pokušaj organizma da se rashladi. On je za Tanjug rekao da organizam očekuje prijatnu temperaturu tokom noći kako bi se regenerisao od stresa prethodnog dana, istakavši da je tokom dana kada su visoke temperature, organizam u stresu što mu otežava borbu.

„Nije dobro zaspati sa klimom na 21 stepen, ali 23, 24 stepena u sobi je optimalno. Osobe koje su starije i imaju zdravstvene probleme treba posebno da se čuvaju od visokih temperatura“, poručio je Đurđević, dodavši da visoke temperature utiču na povećanje nervoze ljudi i nasilje. Takođe, ističe da toplotni talasi povećavaju smrtnost, navevši primer toplotnog talasa u Francuskoj 2003. godine.

Đurđević ističe da ekstremne klimatske promene su posledica ljudskih aktivnosti, pri čemu ljudi doprinose 110 odsto tome, dok priroda samo 10 odsto može da utiče na smanjenje negativnih posledica. Kako kaže, povećanje količine ugljen dioksida u atmosferi nastalo je zbog korišćenja uglja, nafte i gasa za proizvodnju energije.

Kada je reč o borbi sa ekstremnim klimatskim promenama, naglašava se važnost upoznavanja sa rizicima, mapiranje i procene rizika, kao i usvajanje mera za prilagođavanje na promene. Profesorica Ana Vuković Vimić dodaje da je neophodno sistemsko prihvatanje i primena mera za prilagođavanje na klimatske promene, kao i uvođenje dinamike promene uslova u sve dokumente, regulative i zakone.

Vukovićeva ističe važnost prognoza i kapaciteta za pravovremeno reagovanje na ekstremne vremenske događaje poput superćelijskih oluja. Superćelijske oluje su veliki konvektivni sistemi koji mogu prouzrokovati razorne oluje sa snažnim vetrom, padavinama i tornadima. Važno je imati kapacitete za prognozu i reagovanje na ove opasne vremenske pojave kako bi se smanjile potencijalne štete.

Sve u svemu, važno je prepoznati uticaj ekstremnih klimatskih promena na zdravlje ljudi i životnu sredinu te preduzeti odgovarajuće mere kako bi se smanjile negativne posledice. Klimatolozi i meteorolozi ističu važnost edukacije, pripreme i sistema za prevenciju i reagovanje na ekstremne vremenske uslove kako bi se zaštitila populacija i životna sredina od potencijalnih katastrofa.