Nova studija provedena od strane lingvista Johane Nedergard s Univerziteta u Kopenhagenu i Geri Lupijan sa Univerziteta Viskonsin-Medison otkrila je da pet do 10 posto ljudi nema unutrašnji glas, a to može dovesti do problema s pamćenjem. Termin „anendofazija“ je skovan da bi opisao odsustvo unutrašnjeg razgovora koji većina ljudi vodi u svojim glavama.

Za potrebe studije, skoro 100 učesnika, od kojih je polovina imala vrlo malo unutrašnjeg glasa, a polovina jak unutrašnji govor, učestvovalo je u četiri eksperimenta. U prvom eksperimentu, učesnici su morali da zapamte engleske reči koje su se fonetski slične, poput „bought,“ „caught,“ „taut“ i „wart“.

Johane Nedergard je objasnila da je ovo bio izazovan zadatak za sve, ali su hipotezu da bi mogao biti teži za ljude bez unutrašnjeg glasa jer moraju ponavljati reči u sebi da bi ih zapamtili. Istraživanje je pokazalo da su učesnici bez unutrašnjeg glasa bili znatno lošiji u pamćenju reči.

U drugom testu, učesnici su morali da utvrde da li par slika sadrži reči koje se rimuju, poput slika čarape i sata. I ovde je bilo važno da se reči ponove kako bi se uporedili njihovi zvuci i utvrdilo da li se rimuju. Međutim, istraživači nisu primetili razlike u dve grupe kada su brzo prelazile između različitih zadataka i razlikovale veoma slične figure, što je bilo iznenađujuće s obzirom na prethodna istraživanja koja su pokazala ulogu jezika i unutrašnjeg glasa u takvim testovima.

Johane Nedergard je zaključila da ljudi bez unutrašnjeg glasa možda koriste druge strategije za obavljanje zadataka, poput tapkanja prstom. Ova studija ukazuje na to da postoji raznolikost u načinu na koji ljudi procesuiraju informacije i da nedostatak unutrašnjeg glasa može uticati na sposobnost pamćenja i obavljanje zadataka.

Ovo istraživanje je važno jer pruža uvid u razlike u načinu razmišljanja i procesuiranja informacija među ljudima. Razumevanje kako unutrašnji glas utiče na pamćenje i kognitivne procese može pomoći u boljem prilagođavanju obrazovnih i terapijskih metoda za ljude koji nemaju unutrašnji glas. Osim toga, ovo istraživanje otvara nova pitanja i podstiče dalja istraživanja o prirodi ljudskog uma i raznolikost mentalnih procesa među ljudima.