Švedski parlament nedavno je usvojio zakon kojim se spušta starosna granica za operaciju promene pola sa 18 na 16 godina. Prema novom zakonu, mlađima od 18 godina će i dalje biti potrebna dozvola od staratelja, doktora i Nacionalnog odbora za zdravlje i blagostanje. Za razliku od ranije prakse, pacijentima za operaciju više neće biti potrebno da imaju dijagnostifikovanu rodnu disforiju, koju psiholozi definišu kao stresno iskustvo osobe čiji pol se ne poklapa sa njihovim rodnim identitetom.

Slični zakoni su već usvojeni u Danskoj, Norveškoj, Finskoj i Španiji, dok je nedavno i Nemački parlament usvojio zakon koji olakšava zakonsku promenu pola državljanima i vlasnicima boravišnih dozvola. Prema ovom zakonu, predviđene su velike kazne za otkrivanje nečijeg prethodnog registrovanog imena ili pola bez pristanka. Ranije je za promenu registovanog pola bilo potrebno lekarsko uverenje i odobrenje porodičnog suda, dok sada stariji od 18 godina mogu da postanu muškarci, žene ili različiti, što je opcija trećeg pola koja već postoji u nemačkom zakonu.

Osobe koje promene pol, tri meseca posle podnošenja zahteva, moraće lično da dođu kod matičara, a mogu i da zatraže da se uopšte ne registruju detalji o polu. Ove promene u zakonima vezanim za promenu pola prate trende u Evropi i svetu, gde se sve veća pažnja posvećuje pravima transrodnih osoba.

Nemačka, koja je nedavno usvojila zakon o olakšanoj promeni pola, postala je još jedna zemlja u Evropi koja prati ovaj trend. Zakon predviđa velike kazne za otkrivanje nečijeg prethodnog registrovanog imena ili pola bez pristanka. Ranije je bilo potrebno lekarsko uverenje i odobrenje porodičnog suda za promenu registovanog pola, dok sada stariji od 18 godina mogu da postanu muškarci, žene ili različiti, što je opcija trećeg pola koja već postoji u nemačkom zakonu.

Osobe koje promene pol, tri meseca posle podnošenja zahteva, moraće lično da dođu kod matičara, a mogu i da zatraže da se uopšte ne registruju detalji o polu. Ovo je deo wider trenda u evropskim zemljama koji ide u prilog pravima transrodnih osoba.

Evropa kao celina sve više priznaje prava transrodnih osoba i donosi zakone koji olakšavaju proces promene pola. Švedska, Nemačka, Danska, Norveška, Finska, Španija su samo neke od zemalja koje su usvojile slične zakone koji omogućavaju ljudima da izraze svoj rodni identitet bez diskriminacije i prepreka. Ovi zakoni su korak napred ka inkluzivnijem i tolerantnijem društvu koje poštuje i priznaje prava svih svojih građana.

U zakonodavstvu koje se odnosi na promene pola, važno je naglasiti važnost pristanka i podrške okoline. Mlađima od 18 godina je i dalje potrebna dozvola od staratelja, doktora i Nacionalnog odbora za zdravlje i blagostanje, kako bi bili sigurni da donose informisanu odluku o promeni pola. Također, važno je da osobe koje se odluče na promenu pola imaju pristup adekvatnoj medicinskoj i psihološkoj podršci, kako bi proces bio siguran i bezbedan za sve uključene.

U konačnici, zakoni o promeni pola su važan korak ka većoj inkluzivnosti i poštovanju različitosti. Cilj ovih zakona je da omoguće transrodnim osobama da žive svoj život u skladu sa svojim identitetom, bez straha od diskriminacije ili osude. Kroz donošenje ovakvih zakona, društvo pokazuje svoju spremnost da prihvati i podrži sve svoje građane, bez obzira na njihov pol, rodni identitet ili seksualnu orijentaciju.