Zova bi mogla postati omiljena biljka među našim poljoprivrednicima zbog visokih prinosa i slične cene kao grožđe, uz manja ulaganja. U Vojvodini, posebno u Horgošu, zova se uspešno uzgaja, a najpopularnija sorta je „hazberg“. Proizvodi poput soka i slatka od zove već godinama dobro se prodaju na tržištu, što omogućava solidnu zaradu. Zova može dati prinose od 10 do 12 tona po hektaru, sa mogućnošću zarade od preko 500.000 dinara po hektaru.

Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, ističe da se prinos zove može udvostručiti uz dobru negu i prirodne uslove. Ova biljka ne zahteva hemijsku zaštitu i može se lako umnožavati, uz minimalan rad oko nje. Zova se koristi u različite svrhe, od farmacije do prehrambene industrije, a ima čak 75 načina primene. Na tržištu je sve veća potražnja za zovom, posebno za plodovima, jer je prinos od njihove prodaje znatno veći nego od cvetova zove.

Vladislav Ognjanov, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ističe da zova ima visoku hranljivu i farmaceutsku vrednost, te da se od njenih plodova mogu praviti različiti proizvodi poput džemova, rakija i čajeva. Zova je postala popularna i u zemljama Zapada zbog svojih lekovitih svojstava, te je često korištena u prehrambenoj industriji za bojenje proizvoda.

Poljoprivrednici koji žele da unaprede svoju proizvodnju mogu dobiti podršku putem IPARD fonda. Program IPARD je već pomogao veliki broj poljoprivrednika u unapređenju proizvodnje, povećanju prinosa i olakšanju poslovanja. Prijave za podršku u izgradnji i opremanju objekata, kao i za podizanje višegodišnjih zasada voća, traju do 21. juna. Sve informacije o programu dostupne su na brojeve Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ili kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja.

Ukupno, zova predstavlja veliki potencijal za poljoprivrednike u Srbiji, sa mogućnosti visokih prinosa i raznovrsnih primena. Zahvaljujući podršci IPARD fonda, poljoprivrednici imaju priliku da unaprede svoju proizvodnju i ostvare uspeh na tržištu.