Članovi tima projekta „Javni diskurs u Republici Srbiji“ predstavili su danas rezultate trogodišnjih istraživanja koja su imala za cilj da opišu karakteristike savremenog javnog diskursa, medijskog jezika, političkog diskursa, kao i diskursa na društvenim mrežama. Ovi rezultati su značajni za razumevanje mehanizama manipulacije i ubeđivanja koji se koriste u komunikaciji.
Na konferenciji za novinare, grupa stručnjaka iz Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) istakla je kao jedno od najvažnijih dostignuća projekta „Javni diskurs u Republici Srbiji“ kreiranje veb-korpusa srpskog jezika pod nazivom „Serbian Web Corpus PDRS 1.0“. Ovaj korpus sadrži skoro pola miliona tekstova koji predstavljaju bogatstvo srpskog jezika u različitim kontekstima.
Viši naučni saradnik Jovana Jovanović naglasila je da su rezultati istraživanja značajni za srpsku lingvistiku i podizanje svesti o važnosti jezika kao sredstva komunikacije. Ona je ukazala na odgovornost koju govornici i autori imaju prilikom korišćenja jezika, ističući da je važno promišljati o jeziku i njegovoj upotrebi.
Istraživanje je zaokruženo publikacijom treće knjige „Rečnika novih reči u srpskom jeziku“ i priručnika „Jezička kultura u srpskom javnom diskursu“. Jovanović je dodala da je u ovom procesu identifikovano oko 1.500 novih reči, što ukazuje na jezičke inovacije i promene u društvenom i kulturnom kontekstu Srbije.
Viša saradnica Vesna Đorđević primetila je da nove reči svakodnevno ulaze u srpski jezik i da se u svakoj od tri sveske „Rečnika novih reči“ nalazi oko 400 obrađenih reči. Ove inovacije su rezultat tehnoloških, društvenih i kulturnih promena koje oblikuju savremeno srpsko društvo.
Kao završni rezultat projekta PDRS objavljena je elektronska knjiga „Jezička kultura u srpskom javnom diskursu“. Viši savetnik Marina Nikolić naglasila je da je ovaj priručnik koristan za različite svrhe, kao i da je rad na jezičkoj kulturi proces koji ne prestaje. Autori priručnika su pristupili temi s naučnopopularnog stanovišta, ukazujući na obeležja norme književnog jezika, uobičajene greške i odstupanja od normiranog izgovora.
U priručniku su takođe predstavljene najčešće pravopisne greške i primeri dobre prakse, te su čitaocima ponuđeni saveti kako da izbegnu ili reše određene dileme vezane za jezičku kulturu. Istraživači su ukazali na to da se javni diskurs menja u kontekstu različitih izazova, kao što su pandemija, razvoj veštačke inteligencije, ratovi, sankcije, kao i preispitivanje demokratije i ljudskih prava.
Jedan od ciljeva projekta bio je da pokaže na kojim se jezičkim nivoima ovi procesi mogu pratiti, kako se oni odražavaju na jezički sistem i kulturu govornika srpskog jezika. Autori su istakli da se promene u javnom diskursu ne mogu posmatrati samo kroz jezik, već i kroz vrednosti i kulturne obrasce koje društvo usvaja i poštuje.
Projekt „Javni diskurs u Republici Srbiji“ nosi Institut za srpski jezik SANU, a partneri su Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu. Ovaj značajan istraživački projekat podržan je od strane Fonda za nauku Srbije, čime se dodatno naglašava važnost proučavanja jezika kao ključnog aspekta društvenog i kulturnog života.
U zaključku, rezultati istraživanja pružaju uvid u kompleksnost i dinamiku javnog diskursa u Srbiji, naglašavajući potrebu za kontinuiranim proučavanjem jezika u svetlu savremenih izazova.
