Cena nafte na svetskom tržištu beleži pad od sredine prošle nedelje, kada je dostigla svoj dnevni maksimum od 82 dolara za barel brenta. Trenutno se cena kreće na nedeljnom proseku od 79 dolara, što predstavlja smanjenje od 2,7% u odnosu na prethodnu nedelju. Ovaj trend opadanja cena nafte prate i cene derivata na tržištu Mediterana, koje su takođe u padu.
U Srbiji, međutim, situacija je nešto drugačija. U poslednje tri nedelje, cene benzina i evrodizela su rasle, a povećane su za sedam dinara po litru. Danas je taj mini-trend prekinut, ali samo u smislu da cene nisu menjane. Prema odluci nadležnih ministarstava, cena goriva ostala je nepromenjena, i to na 187 dinara za litar benzina BMB95 i 204 dinara za „obični“ evrodizel.
Maloprodajne cene goriva na pumpama u Srbiji određene su prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je usvojena sredinom februara 2022. godine. Ova uredba se periodično produžava, a aktuelno produženje važi do kraja jula. Uredba propisuje da se cena derivata formira na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva. Ova cena se zasniva na prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji, uz dodatak odobrene maloprodajne marže i PDV-a.
Važno je napomenuti da se prilikom formiranja veleprodajne cene ne uzima u obzir fabrička cena domaće rafinerije, već se koristi prosek kotacija cena određenog goriva na berzi za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, za luku u Đenovi/Lavera). Ovaj sistem formiranja cena ima za cilj da obezbedi stabilnost na tržištu i zaštiti potrošače od prekomernih fluktuacija cena.
S obzirom na globalne trendove, pad cena nafte može da donese olakšanje potrošačima u Srbiji, ali trenutna uredba i ranija povećanja cena goriva ukazuju na to da će efekti biti postepeni. Potrošači se nadaju da će u budućnosti doći do daljeg smanjenja cena, posebno ako se trend opadanja cena nafte nastavi.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama i mesecima. S obzirom na to da su cene goriva povezane sa globalnim tržištem, svaka promena u cijenama nafte može direktno uticati na troškove života potrošača. Ova situacija takođe postavlja pitanje o održivosti trenutnog sistema formiranja cena, kao i o mogućim reformama koje bi mogle doprineti stabilnijem tržištu goriva u Srbiji.
U međuvremenu, potrošači su pozvani da prate cene goriva i planiraju svoje troškove u skladu sa trenutnim stanjem na tržištu. S obzirom na to da su cene nafte u padu, može se očekivati da će se i cene goriva na pumpama prilagoditi, ali konačne odluke zavise od nadležnih ministarstava i njihovih procena tržišnih kretanja.
Ovaj trenutak može biti ključan za razumevanje dinamike cena goriva u Srbiji. U svetlu globalnih ekonomskih kretanja, potrošači i analitičari će pažljivo pratiti kako će se situacija razvijati, a moguće su i promene u politikama koje se tiču formiranja cena goriva. U svakom slučaju, predstojeći period može doneti značajne promene, kako za ekonomiju, tako i za svakodnevni život građana Srbije.
