Migranti čiji je zadržavanje u centru za relociranje migranata u Albaniji pod italijanskom upravom ukinuo žalbeni sud, prebačeni su brodom u italijanski grad Bari. Ova situacija se dogodila nakon što je italijanski sud odlučio da migranti, među kojima su svi odrasli muškarci iz Bangladeša i Egipta, ne mogu ostati u Albaniji. Brod je krenuo iz Albanije i prevezao 43 migranta, što je izazvalo brojne reakcije, s obzirom na to da je ovaj slučaj deo šireg problema migracija u Evropi.
Migrante su dočekali pripadnici zdravstvenih službi i bezbednosnih snaga, kao i aktivisti udruženja Arci, koji su osudili „propast albanskog modela“. Ovaj model podrazumeva sporazum između Italije i Albanije prema kojem migranti mogu biti prebačeni u Albaniju dok čekaju odluku o prihvatu i statusu azilanata. Kritike se odnose na to što se ovim sporazumom ne rešava osnovni problem, već se samo prebacuje odgovornost na drugu zemlju.
Ova grupa migranata je deo treće grupe koja je prebačena u Albaniju. Prethodno, 49 ljudi je takođe prebačeno, a šestoro njih, koji su bili maloletnici ili ranjive osobe, vraćeno je ranije ove sedmice u Italiju. Ova situacija ukazuje na složenost problema sa migracijama i potrebu za delotvornim rešenjima koja bi zaštitila prava migranata.
Italijanski sud je takođe odlučio da slučaj ovih migranata treba uputiti Evropskom sudu pravde. Cilj je utvrditi da li zemlje porekla ovih migranata, Bangladeš i Egipat, mogu biti smatrane bezbednim, s obzirom na to da ne ispunjavaju sve neophodne uslove za takvu klasifikaciju. Ranije su italijanski sudovi odbili da potvrde pritvor prve dve grupe migranata, ukupno 20 osoba, koje su prebačene u Albaniju u oktobru i novembru.
Evropski sud pravde je 4. oktobra doneo presudu prema kojoj azilanti ne mogu biti podvrgnuti ubrzanim procedurama koje bi mogle dovesti do deportacije ukoliko njihove matične zemlje nisu u potpunosti bezbedne. Ova presuda dodatno komplikuje situaciju za Italiju, koja se suočava sa velikim brojem migranata koji pokušavaju da pređu Sredozemno more u potrazi za boljim životom.
Italijanska vlada je pokušala da zaobiđe ovu pravnu prepreku donošenjem mere kojom se na spisak bezbednih zemalja za deportaciju dodaje 19 država, uključujući Bangladeš i Egipat. Ovaj potez je izazvao dodatne kritike, jer mnogi smatraju da ne može biti reči o bezbednosti tih zemalja, s obzirom na političke i društvene probleme s kojima se suočavaju.
Odluka Evropskog suda pravde o ovom slučaju očekuje se 25. februara. Iz kancelarije italijanske premijerke Đorđe Meloni poručili su da vlada „radi na prevazilaženju tog izazova“. Ova situacija ukazuje na napetost između potreba za humanitarnim rešenjima i političkih pritisaka koje zemlje suočavaju sa migrantskom krizom.
Migracija je postala jedno od najvažnijih pitanja u evropskoj političkoj agendi, a države članice EU se suočavaju sa različitim pristupima i rešenjima. Pitanja sigurnosti, ljudskih prava i humanitarne pomoći često se prepliću, stvarajući kompleksne izazove za vlade koje pokušavaju da nađu ravnotežu između zaštite svojih granica i pružanja pomoći onima kojima je najpotrebnija.
U svetlu ovih događaja, važno je postaviti pitanje kako se može obezbediti poštovanje ljudskih prava migranata, dok se istovremeno rešavaju problemi sigurnosti i političke stabilnosti u zemljama porekla i tranzita. Ova dilema ostaje centralna u debati o migracijama u Evropi, a rešenja će zahtevati saradnju svih zemalja članica EU, kao i međunarodnih organizacija.
