Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama uživa najveću popularnost među bivšim predsednicima, dok trenutni predsednik Džozef Bajden ima najmanju naklonost javnosti, pokazalo je najnovije istraživanje Galup grupe. Ova analiza, koja je sprovedena nedelju dana nakon inauguracije Donalda Trampa, otkriva zanimljive podatke o percepciji javnosti prema bivšim liderima SAD.
Istraživanje je realizovano od 21. do 27. januara i obuhvatilo je uzorak od 1.001 ispitanika. Rezultati su evidentni i ukazuju na to da 59% ispitanika gleda blagonaklono na Obamu, što ga čini najpopularnijim bivšim predsednikom. Na drugom mestu je Džordž V. Buš sa 52% pozitivnih mišljenja, dok je Bil Klinton na trećem mestu sa 48%. U kontrastu sa ovim podacima, Džozef Bajden se suočava s negativnom percepcijom, jer 57% ispitanika gleda na njega nepovoljno.
Ova istraživanja Galupa tradicionalno su važna za razumevanje političkog pejzaža u Americi, a rezultati pokazuju kako se javno mnjenje menja tokom vremena. Obama, koji je bio predsednik od 2009. do 2017. godine, ostaje popularan zbog svoje sposobnosti da inspiriše i pokrene mnoge inicijative koje su imale pozitivan uticaj na društvo. Njegov stil vođenja, koji je uključivao naglasak na saradnji i dijalogu, doprinela je njegovoj trajnoj popularnosti.
S druge strane, Bajdenova administracija suočava se sa brojnim izazovima, uključujući visoku inflaciju, probleme sa snabdevanjem i političke podele koje su postale sve izraženije. Ovi faktori doprinose negativnom stavu prema njegovom vođstvu. Mnogi analitičari ističu da je Bajdenova popularnost opala zbog nesigurnosti koju su izazvale ekonomske krize i njegove odluke koje su naišle na kritike, što se odražava u rezultatima istraživanja.
Džordž V. Buš, koji je bio predsednik od 2001. do 2009. godine, takođe je imao svoje uspone i padove. Zbog terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, Buš je uživao visoku popularnost u početku svog mandata. Međutim, vođenje rata u Iraku i finansijska kriza iz 2008. godine značajno su uticali na njegovu reputaciju. Ipak, s vremenom, njegovo nasleđe se počelo preispitivati i neki su ga počeli gledati kao stabilnog lidera u poređenju sa haotičnim političkim okruženjem koje je usledilo.
Bil Klinton, koji je služio od 1993. do 2001. godine, takođe ima svoje mesto među popularnijim bivšim predsednicima. Njegova ekonomija je u vreme njegovog mandata doživela porast, a mnogi ga pamte po sprovođenju reformi koje su imale dugoročne pozitivne efekte. Ipak, i njegova administracija nije bila bez skandala, što je doprinelo njegovoj kontroverznoj reputaciji.
Istraživanje Galupa takođe pokazuje kako se politički narativ menja s vremenom. Dok su neki predsednici u početku doživljavali velike kritike, s godinama, njihovo nasleđe može dobiti drugačiji kontekst. Ovaj fenomen može biti rezultat promenljivih političkih okolnosti, ali i promena u društvenim vrednostima i percepciji javnosti.
U svetlu ovih rezultata, važno je napomenuti da popularnost bivših predsednika može biti i odraz trenutne političke klime. U vreme kada je politička podela izraženija nego ikada, javnost može biti sklonija idealizaciji ranijih lidera koji su delovali u drugačijim okolnostima.
Kako se približavaju naredni izbori, ovi podaci mogu imati značajan uticaj na političku strategiju aktuelne administracije, kao i na potencijalne kandidate za buduće izbore. S obzirom na to da se popularnost često može prevesti u političku moć, Bajdenova administracija bi mogla biti primorana da preispita svoje prioritete i strategije kako bi poboljšala svoju sliku u očima javnosti.
