Pravna lica, preduzetnici i građani Srbije na kraju februara 2023. godine dugovali su bankama ukupno 3.816 milijardi dinara. Ovaj iznos predstavlja porast od 11,7% u odnosu na isti period prošle godine, što ukazuje na kontinuirani rast zaduženosti u zemlji. Prema najnovijem izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS), najveći deo ovog duga čine pravna lica sa 2.091 milijardom dinara, dok stanovništvo duguje 1.642 milijarde dinara. Preduzetnici čine manji deo ukupnog duga.
U okviru strukture duga, gotovinski krediti su najzastupljeniji među građanima, čiji je iznos na kraju februara dostigao 790 milijardi dinara. Na drugom mestu po visini dugovanja nalaze se stambeni krediti, kao i krediti za adaptaciju, koji su iznosili 703 milijarde dinara. Ovi podaci ukazuju na to da građani sve više koriste bankarske usluge za finansiranje različitih potreba.
Kada se govori o kašnjenju u otplati kredita, prosečna stopa kašnjenja za sve tri kategorije dužnika iznosila je 2,6%. U ovom kontekstu, najveća docnja beleži se kod preduzetnika, gde je ona iznosila 4,9%. Pravna lica su imala stopu kašnjenja od 2,9%, dok su građani imali najmanju stopu, koja iznosi 2,1%. Ove brojke ukazuju na to da je situacija sa otplatom kredita među preduzetnicima najkritičnija, dok su građani u nešto boljoj poziciji.
Zanimljivo je napomenuti da je kašnjenje kod stanovništva ostalo na istom nivou kao i pre mesec dana, dok je kod pravnih lica i preduzetnika zabeležen porast. Ovaj trend može biti zabrinjavajući, jer ukazuje na moguće probleme u poslovanju i likvidnosti ovih kategorija dužnika.
Prema izveštaju, na poslednji dan februara u Srbiji je bilo otvoreno 9,30 miliona tekućih računa, a njih je koristilo 6,08 miliona korisnika. Ovaj podatak pokazuje da je bankarska infrastruktura u zemlji dobro razvijena i da građani sve više koriste banke kao instrument za upravljanje svojim finansijama.
Broj kreditnih kartica u Srbiji iznosio je 1,12 miliona, a korisnika kreditnih kartica bilo je 910.513. Međutim, u poređenju sa prethodnom godinom, zabeležen je pad broja kreditnih kartica i njihovih korisnika. Ovaj trend može sugerisati da se građani sve više opredeljuju za gotovinske kredite ili druge vidove zaduživanja, umesto za korišćenje kreditnih kartica.
U poređenju sa tekućim računima, gde je zabeležen porast broja otvorenih računa i korisnika, situacija sa kreditnim karticama je manje povoljna. Ovo može biti znak opreznosti među potrošačima koji se suočavaju s ekonomskim izazovima i nesigurnostima na tržištu.
U celini, podaci iz izveštaja Kreditnog biroa UBS ukazuju na nastavljajući trend rasta zaduženosti u Srbiji, posebno među pravnim licima i preduzetnicima. Iako su građani u nešto boljoj situaciji kada je reč o otplati dugova, situacija može postati alarmantna ako se trend kašnjenja nastavi. Takođe, smanjenje broja korisnika kreditnih kartica može signalizirati promene u potrošačkim navikama i pristupu zaduživanju.
U svetlu ovih informacija, važno je da svi učesnici na tržištu, uključujući banke, preduzetnike i građane, pažljivo prate finansijska kretanja i prilagode svoje strategije kako bi se nosili sa izazovima koji predstoje. U tom smislu, odgovorno upravljanje dugom i finansijama postaje ključ za održavanje stabilnosti i ekonomskog rasta u Srbiji.
