Dimitrije Milić, programski direktor organizacije „Novi treći put“, izjavio je da poruka predsjednice Europske komisije Ursule von der Leyen koja govori o tome da Zapadni Balkan mora odlučiti je li s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom ili s demokratijama ukazuje na to da se od Srbije očekuje da bude više usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Milić je rekao da se ova poruka odnosi na odnos prema Rusiji, i da se odnosi na trenutne okolnosti. „Pretpostavljam više eksplicitno vrednosno, nego u praktičnom smislu. Mnoge države su vrednosno davale polarizirajuće poruke protiv Rusije, ali u praksi to nije podrazumevalo mnogo šta, u smislu što su sankcije koje su uvodili bile zaobilažene ili je pomoć koju su dali u Ukrajini bila minimalna“, naveo je Milić.
On je dodao i da je pitanje regiona Zapadnog Balkana oduvek bilo specifično, te da su i 90-tih godina evropske države bile „nedovoljno moćne“ da reše probleme ovog podneblja. „Do američkog angažovanja, i na teritoriji BiH, i što se tiče pitanja Kosova, veliki je bio problem da evropske države projektuju moć na naš region u to smislu. Tako da je to sada još manje verovatno. Iako bi trebalo uzeti obzir da je intenzitet ekonomskih odnosa između EU i Srbije mnogo veći nego što je tada bio. U tom smislu, postoji neki vid moći. Ali naravno pitanje je po koju cenu, i da li su ti koraci vredni“, ocenio je Milić.
On je dodao da je pored ove poruke Fon der Lajen, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji izrečeno još dosta stvari koje ukazuju na promenu poretka. Milić je napomenuo da je na neki način postalo jasno da Sjedinjene Države ne mogu više da kontrolišu svetska zbivanja. „S obzirom na to da su u prethodnih desetinak godina bile prenapregnute u različnim svetskim regionima, a naročito Bliskim istokom, gde postoje vakumi moći. Kada postoji vakum moći i kada postoji više centara moći u svetu, a imamo različite nove aktere u Aziji prvenstveno, to podrazumeva da će u nekim trećim državama možda biti dosta više sukoba, gde će različite velike sile sponzorisati različite strane, kao možda u Siriji“, rekao je on.
Dodao je da međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija, više ne predstavljaju „realnost moći“. „Odnosno, ako pogledamo recimo sastav stalnih članica Saveta bezbednosti, to više nisu najmoćnije države. Neke tu nemaju mesto, a nuklearne su sile, a postoje neke države koje možda sa tim mestom i projektuju veću moć od one koju imaju u realnosti“, rekao je Milić.
