U 2024. godini se očekuje rast privrede u Srbiji od tri do 3,5%, rast realnih zarada za četiri do pet odsto, umereno povećanje spoljnih deficita i prosečna inflacija od 4,5 do pet odsto. Prema podacima sa promocije Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji održane na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Glavni urednik časopisa Kvartalni monitor, Milojko Arsić, istakao je da privredna aktivnost u Srbiji raste brže u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, ali da je inflacija viša. Trend usporavanja inflacije se nastavlja početkom 2024. godine, a inflacija se u februaru, na međugodišnjem nivou, spustila na 5,6%. Arsić je izjavio da inflacija u narednom periodu može biti manja, ali i dalje izvan ciljanog koridora Narodne banke. Ekonomisti očekuju stagnaciju ili blagi pad nominalnih kamatnih stopa u narednim mesecima, ali dalji rast realnih kamatnih stopa. Prognozira se da će kamatne stope ostati relativno visoke u narednih godinu, dve.
U 2023. godini je zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5%, a trendovi su bili različiti u odnosu na prethodnu godinu. Rast BDP-a u Srbiji bio je veći od onog u Evropskoj uniji, a samo Hrvatska, Albanija i Crna Gora su imale veći rast BDP-a od Srbije. Sektori poljoprivrede, građevinarstva i proizvodnje električne energije su doprineli ostvarenom rastu BDP-a, dok se sektor informacionih tehnologija i telekomunikacija beleži kao kontinuirani rast.
Javne investicije, uključujući EXPO, se očekuje da će pozitivno uticati na rast privrede, ali visina uticaja će zavisiti od angažovanja domaćih resursa. Na tržištu rada je zabeleženo blago poboljšanje, a stopa nezaposlenosti je u proseku bila 9,4% u 2023. godini. Realne zarade su stagnirale u prvih devet meseci, dok su u četvrtom kvartalu zabeležile rast od 5,7%. Arsić je istakao da se očekuje dalji rast zaposlenosti uz snažniji realni rast prosečne zarade.
U spoljnoekonomskim odnosima, Srbija je ostvarila najniži deficit tekućeg bilansa u odnosu na BDP od 2001. godine. Trgovinski deficit se smanjio za 6,5%, dok je izvoz roba i usluga porastao za 8%. U 2023. godini je ostvaren priliv stranog kapitala od 4,2 milijarde evra, dok su strani krediti povećani za 2,9 milijarde evra. U narednim godinama se očekuje smanjenje stranih direktnih investicija usled rasta troškova u evrima, visokih kamatnih stopa, sporog rasta evropskih zemalja i manjih mogućnosti za poreske podsticaje.
Javni dug Srbije je umerno visok u poređenju sa prosekom zemalja centralne i istočne Evrope. Časopis Kvartalni monitor izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke u okviru Ekonomskog fakulteta.
