U Srbiji su danas stupili na snagu novi iznosi akciza koji su usklađeni sa godišnjim iznosom potrošačkih cena za 2023. Nova akciza za bezolovni benzin je viša za 4,75 dinara, odnosno 5,70 dinara kada se uračuna PDV. Akciza na dizel je veća za 5,86 dinara, dok je akciza na TNG veća za 4,45 dinara uključujući PDV. Osim derivata nafte, primenjuju se i novi iznosi akciza za biogoriva, alkohol, nikotinske proizvode, kafu i prirodni gas za krajnju potrošnju.

Prema Službenom glasniku, akciza na tečni naftni gas je 52,49 dinara po kilogramu, na biogoriva i biotečnosti 62,54 dinara po litru, na bezolovni benzin 67,22 dinara po litru, a na olovni benzin 71,47 dinara po litri.

Što se tiče alkoholnih pića, akciza je od danas 26,89 i 30,72 dinara po litri, dok je za kafu akciza u rasponu od 108,06 do 405,24 dinara po kilogramu. Za tečnosti koje se koriste u elektronskim cigaretama, akciza je 10,46 dinara po mililitru do 31. decembra 2024. godine, a nakon toga će biti 11,62 dinara po mililitru.

Sve ove promene su deo nastojanja da se akcize usklade sa potrošačkim cenama i da se obezbedi odgovarajući nivo prihoda države. Ovi novi iznosi će se primenjivati od danas, a omogućiće bolju kontrolu potrošnje i distribuciju akciznih proizvoda na tržištu. Građani i privreda će biti direktno pogođeni ovim promenama, ali se očekuje da će se ekonomska stabilnost države time povećati.

Ostaje da se vidi kako će ove mere uticati na svakodnevni život građana Srbije, ali je sigurno da će se odraziti na cene goriva, alkohola, kafe i drugih proizvoda koji su obuhvaćeni povećanjem akciza. Ministar finansija je istakao da je ovo neophodan korak ka boljem upravljanju budžetom i osiguravanju ekonomske stabilnosti zemlje.

Uz nove iznose akciza, vlada Srbije će nastaviti sa sprovođenjem mera za očuvanje ekonomske stabilnosti i podsticanje rasta privrede, uključujući reforme u oblasti poreza, penzionog sistema i javnih finansija. Sve ovo ima za cilj da se stvori povoljno okruženje za privredni razvoj i unapređenje životnog standarda građana.

Ove promene su deo šireg plana ekonomske politike Srbije koja teži ka smanjenju budžetskog deficita, povećanju prihoda i smanjenju javnog duga. Iako će ove mere privremeno opteretiti građane, cilj je dugoročno osigurati stabilnost i održiv rast ekonomije.

Ukoliko se očekivani rezultati ostvare, ove mere će doprineti jačanju ekonomske pozicije Srbije u regionu i unapređenju njenog međunarodnog ugleda. Srbija je već doživela značajan ekonomski napredak u proteklim godinama, ali je neophodno nastaviti sa reformama i prilagođavanjem privrede savremenim tržišnim uslovima kako bi se održao taj trend rasta.

Ukupno, ove mere pokazuju odlučnost vlade Srbije da se suoči sa izazovima ekonomske tranzicije i da obezbedi održiv rast i prosperitet za sve svoje građane.će novi iznosi akciza doprineti povećanju prihoda države i boljoj kontroli potrošnje, ali će takođe imati uticaja na džepove građana i privrede. Kako se zemlja bude prilagođavala ovim promenama, važno je da se nastavi sa primenom reformi u oblasti poreske politike i javnih finansija kako bi se osigurala perspektiva održivog ekonomskog rasta i razvoja.