Direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), Relja Ognjenović, nedavno je izneo podatke o finansijskom stanju Fonda za prvu polovinu godine. Od početka 2023. do sredine marta, naplaćeno je ukupno 192,3 milijarde dinara doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što predstavlja povećanje od 4,1 milijarde dinara u odnosu na planirane iznose. Ognjenović je istakao da je ovo za 21 milijardu dinara više nego u istom periodu prethodne godine, što ukazuje na poboljšanje u prikupljanju doprinosa.
U intervjuu za „Politiku“, Ognjenović je naveo da je do sada isplaćena decembarska i januarska penzija, dok se isplata za februar privodi kraju. Od ukupne isplate penzija, 72,8% sredstava dolazi iz sopstvenih izvora Fonda, dok 21,9% čine dotacije države. Preostalih 5,3% predstavljaju obavezni transferi koje država pruža, čak i da Fond ima dovoljno prihoda za redovnu isplatu penzija.
Na pitanje o uticaju niske nezaposlenosti, koja iznosi oko 8,1%, na povećanje uplata, Ognjenović je naglasio da je, i pored boljih prihoda, od 2022. godine došlo do dva velika povećanja penzija, kako redovnih, tako i vanrednih. Takođe, od 2023. godine, stopa doprinosa smanjena je sa 25 na 24 posto, što može uticati na buduće prihode Fonda.
Ognjenović je upozorio da se od 2024. godine očekuje trend rasta broja penzionera, što znači da će Fond biti prinuđen da se oslanja na dodatnu podršku iz budžeta. Od ukupno 1.657.325 korisnika, penzioneri iz kategorije zaposlenih čine 85,1% (1.410.996 korisnika) sa prosečnom penzijom od 53.621 dinar.
Kada je reč o troškovima, za isplatu bruto penzija i naknada zaposlenim penzionerima u januaru, ukupna sredstva iznose 89,2 milijarde dinara. Penzioneri iz samostalnih delatnosti i poljoprivredni penzioneri čine preostalih 14,9% i imaju niže prosečne penzije, što smanjuje ukupan iznos potrebnih sredstava.
Ognjenović je takođe govorio o broju penzionera koji koriste prevremenu starosnu penziju, ističući da je od 2015. godine, kada je ovaj oblik penzije uveden, 75.215 korisnika ostvarilo to pravo.
Na pitanje o mogućim uštedama za budžet Fonda kada se zdravstveno osiguranje ne bi namirivalo iz istog izvora, Ognjenović je rekao da bi, prema finansijskom planu Fonda, sredstva za zdravstveno osiguranje korisnika iznosila 104,74 milijarde dinara, što predstavlja 8,64% ukupnih rashoda Fonda. Ako bi se ova sredstva isključila iz budžeta PIO Fonda, planirani transferi iz budžeta republike smanjili bi se sa 22 na 14,6%.
Ovi podaci ukazuju na složenost finansijskog upravljanja penzijskim sistemom, kao i na potrebu za dodatnom analizom i reformama u cilju održivosti Fonda u budućnosti.
