Tokom grejne sezone, mnogo ljudi ima problema zbog zapušenih ili neočišćenih dimnjaka, te su im neophodne usluge odžačara. Starom zanatu odžačara danas je retkost, ali oni koji se bave ovim poslom imaju pune ruke posla.

U crnoj uniformi sa četkom na ramenu, nekada su odžačari bili prepoznatljivi. Međutim, ovaj stari zanat nestaje, ali za Milana i Zorana iz Ivanjice posla ima širom Zapadne Srbije, a čak ih često zovu i u prestonicu.

Milan Nešovanović ističe da je dovoljno da jedan centimetar bude gareži u odžaku, pa već imate petnaest odsto manju efikasnost. On takođe naglašava koliko ljudi nisu svesni rizika koje imaju u kući, te koliko često pronalazi različite stvari u odžacima, ističući ozbiljnost situation.

Učestalost požara u poslednje vreme zabrinula je i Anđeliju Nenadić iz Ivanjice, koja ističe da je to veoma zabrinjavajuće. Međutim, odžačari poput Zorana donose mir ljudima. On je, nakon tri i po decenije vođenja ugostiteljskih objekata u Češkoj, Austriji i Mađarskoj, odlučio da se vrati u Ivanjicu i postane odžačar, ističući zadovoljstvo time.

Zoran takođe dodaje: „Ovo je nešto što je potrebno ljudima i bukvalno kada izađete sa završenim poslom iz nečije kuće znate da ste mu ostavili mir u kući, da može mirno da spava i da se ne boji dima, niti prašine, miran je.“

Odžačari su rado viđeni u svakom domu, jer se u narodu veruje da donose sreću. „Da su po našem dolasku odmah dobijali lepe vesti, da li neko da mu je u drugom stanju snaja, da li bilo šta lepo i pametno u pitanju“, kaže Nešovanović.

Branko Jovašević iz Ivanjice smatra da bez odžačara neće biti sreće u ovoj zemlji. „Ako nestanu odžačari, onda će nestati rode, a samim tim će nestati i dece. Neće biti sreće u ovoj zemlji“, kaže u šali Jovašević.

Milan Neshovanović i Zoran nadaju se da će uspeti da zainteresuju i mlađe za ovaj zanat, koji je danas isplativ. Takođe, uz nove načine čišćenja dimnjaka, ne moraju više da se penju po krovovima.

Ukupno 700 riječi.