Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, Tonino Picula, izjavio je u četvrtak da Srbija nije postigla značajan napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Tokom predstavljanja nacrta izveštaja o Srbiji pred Spoljnopolitičkim odborom EP, Picula je naglasio da, iako je Srbija formalno izrazila opredeljenje za članstvo u EU i planira da se do kraja 2026. godine uskladi sa pravnim tekovinama EU, mora pokazati stvarnu posvećenost tom cilju.
On je podsetio da je Srbija otvorila 22 od 35 poglavlja, ali je ukazao na to da je napredak u ispunjavanju kriterijuma ograničen. „Uprkos nekom napretku, potrebno je učiniti više“, rekao je. Picula je istakao da su ključni problemi u oblastima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje sa politikama EU. On je takođe naveo da je korupcija široko rasprostranjena i da nije postignut nijedan napredak u poglavlju 31 koje se odnosi na spoljnu politiku.
Jedna od glavnih tačaka izveštaja je i potreba za obezbeđivanjem nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Picula je naglasio da je neophodno primeniti preporuke posmatračke misije OEBS/ODIHR u vezi sa izborima iz decembra 2023. godine, reformisati izborni okvir i rešiti nedostatke koji su uočeni. Takođe, naglasio je važnost normalizacije odnosa između Srbije i Kosova kao suštinski element za put ka EU.
On je apelovao na obe strane da izbegavaju eskalaciju tenzija i da poštuju sve prethodne sporazume postignute dijalogom uz posredovanje EU. Picula je takođe naglasio potrebu za hitnom pravdom za počinioce terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, uključujući procesuiranje Milana Radoičića.
Pored toga, Picula je izrazio podršku Evropskog parlamenta Srbiji i spremnost da restartuju neke procese u okviru postojećih instrumenata i inicijativa. On je takođe osudio nasilne napade na demonstrante tokom masovnih studentskih protesta i izrazio zabrinutost zbog hapšenja i pokretanja sudskih postupaka protiv nekih od njih. „Izveštaj naglašava ozbiljnu zabrinutost u vezi sa sistemskim pitanjima koja su istakli demonstranti, uključujući odgovornost, institucionalnu i finansijsku transparentnost i poštovanje građanskih sloboda“, rekao je Picula.
On je kritikovao navode srpskih vlasti o umešanosti država članica EU u organizovanje studentskih protesta, nazivajući ih neosnovanim, kao i proterivanja državljana EU. Picula će naredne nedelje posetiti Srbiju kao deo svoje prve misije kao izvestilac EP.
Poslanici Evropskog parlamenta imaju rok do 6. marta da predstave amandmane na izveštaj, a nakon toga će se o izveštaju glasati u spoljnopolitičkom komitetu. Očekuje se da će konačna verzija izveštaja biti usvojena sredinom godine na plenarnoj sednici, iako rezolucije EP nisu pravno obavezujuće za institucije EU i države članice.
