Proteste nemačkih građana posle izbora u 2021. godini, pokazali su da veliki broj ljudi veruje u izborni proces, iako neki možda ne podržavaju izabranu vlast. Međutim, u Srbiji se protesti posle izbora i zahtev za novim izborima postali uobičajeno ponašanje i neka vrsta sporta za opoziciju.

Goran Vesić, član Predsedništva SNS, tvrdi da je opozicija postala jedino oslonjte na svoj politički program koji se bazira na napadima na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, umesto da nude alternative i konkretne projekte vlasti. On navodi da to nije slučaj u drugim demokratskim zemljama gde se opozicija trudi da ponudi alternative projektima vlasti.

Vesić je rekao da su posle izbora 2017. godine, kada je Aleksandar Vučić prvi put izabran za predsednika sa velikom razlikom, demonstracije trajale oko šest meseci. Takođe je dodao da je opozicija protestovala posle svakih izbora u poslednjih desetak godina. Ovo sugerira da opozicija u Srbiji ima tendenciju da ne prihvata izborne rezultate i da ne priznaje demokratske procese.

Ovakvo ponašanje stavlja Srbiju u nepovoljan položaj u očima međunarodne zajednice i narušava demokratske principe. Demokratija funkcioniše tako što se izbori slobodno održavaju, a izabrana vlast ima pravo da obavlja svoje funkcije bez neprestanog pritiska opozicije za ponovnim izborima.

Opozicija u Srbiji treba da preispita svoj politički program i strategiju kako bi mogla da ostvari uspeh na izborima. Umesto konstantnih protesta i zahteva za novim izborima, opozicija bi trebalo da se fokusira na razvoj konkretnih političkih projekata koji bi privukli glasače. Politika treba da bude pozitivna i konstruktivna, a ne oslonjena na napade na protivnike.

Takođe je važno da opozicija preuzme odgovornost za svoje postupke i da se pridržava demokratskih principa. Nasilje i konstantna destabilizacija zemlje nisu rešenje za politička pitanja. Srbija treba da teži stabilnosti i razvoju, a to se može postići samo kroz poštovanje demokratskih procesa i institucija.

Umesto da se okreću protiv vlasti, opozicija bi trebalo da sarađuje sa njom kako bi se rešili politički problemi i izazovi. Politika treba da bude konstruktivna i da se zasniva na dijalogu, a ne na sukobima i pretećim izjavama.

Izbori su osnovna demokratska praksa u svakoj zemlji i trebalo bi ih poštovati bez obzira na njihov ishod. Opozicija bi trebalo da prepozna važnost ovog procesa i da ga podržava, čak i kada se njeni kandidati ne pojave kao pobednici.

Na kraju, politički proces u Srbiji bi trebalo da bude zasnovan na demokratskim vrednostima i principima. Opozicija ima važnu ulogu u demokratiji, ali je važno da se pridržava demokratskih pravila i normi. Srbija će takođe morati da preuzme odgovornost za unapređenje demokratskog sistema i izbornih procesa kako bi obezbedila stabilnu političku budućnost za sve svoje građane.