Tim eksperata nedavno je otkrio značajnu količinu otpada na dnu Mediteranskog mora, što ukazuje na ozbiljan problem zagađenja koji se širi do najudaljenijih delova našeg planeta. U istraživanju, koje je sprovedeno na najdubljem delu Mediterana, pronađene su plastične boce, čaše, limenke od soka i drugi otpad, što potvrđuje da ljudske aktivnosti ostavljaju tragove čak i na najnepristupačnijim mestima.
Najdublji deo Mediterana se nalazi jugozapadno od Peloponeza, sa dubinom od 18 kilometara i širinom od četiri do sedam kilometara. U februaru 2020. godine, podmorsko vozilo „Kaladan“, pod vodstvom Viktora Veskova, uz prisustvo princa Alberta od Monaka, zaronilo je do ovog područja. Veskovo je snimio video materijale koji su kasnije analizirani od strane međunarodnog tima naučnika, predvođenog nemackim istraživačem Georgom Hankeom iz Evropskog istraživačkog centra.
Profesor Jorgos Papateodoru sa Univerziteta u Patrasu istakao je da je ovo prvi put da su prikupljeni podaci o čvrstom otpadu koji zagađuje Mediteransko more na toj dubini. Analize su pokazale da je koncentracija otpada izuzetno visoka, sa 26.175 komada otpada po kvadratnom kilometru. Ovi rezultati su alarmantni, jer se radi o drugom po debljini sloju otpada ikada zabeleženom na toj dubini, a koncentracija je među najvećima zabeleženim pod morem.
U poređenju, najgušća koncentracija podmorskog otpada do sada registrovana bila je u Južnom kineskom moru, gde je zabeleženo 55.000 komada otpada po kvadratnom kilometru. Prema analizi, čak 88% otpada čini plastika, dok ostatak čine limenke, staklene boce i papirne kutije. Stručnjaci ukazuju da je većina ovog otpada lako prenosiva, a morske struje ga mogu doneti iz Jonskog ili Jadranskog mora, ili sa juga iz istočnog Mediterana. Neki od pronađenih otpadaka takođe ukazuju na to da su direktno izbačeni sa brodova.
Ovi naučni podaci osvetljavaju globalni problem zagađenja okeana, gde se procenjuje da se u okeanima nalazi 5,25 biliona komada plastike, od kojih samo 269.000 tona pluta na površini. Na svakom kvadratnom kilometru morskog dna postoji čak četiri milijarde mikrovlakana, što stvara dodatne izazove za ekosisteme.
Kara Lavender Lo, istraživačica iz Nacionalnog okeanografskog centra „Vuds houl“ u Masačusetsu, ukazuje na važnost pronalaženja otpada kao prvog koraka u rešavanju problema. Naučna zajednica nastoji da bolje razume gde i koliko otpada se taloži kako bi procenila štetu koju on nanosi lokalnim ekosistemima. Ključno pitanje za naučnike je da li plastika koja se raspada na morskom dnu ispušta toksine u vodu.
Dok su posledice krupnih komada plastike već poznate, manje se zna o uticaju mikroplastike na morski život. Biolog Ričard Tompson sa Univerziteta u Plimutu ističe da veća koncentracija mikroplastike može izazvati ozbiljne štetne posledice, te je važno locirati deponije smeća na morskom dnu kako bi se pravilno procenila stvarna šteta.
S obzirom na alarmantne podatke o zagađenju, naučnici pozivaju na hitno delovanje kako bi se smanjio uticaj otpada na okeane i mora. U svetlu ovih saznanja, ono što je jasno jeste da ljudsko ponašanje ima direktan uticaj na našu planetu, te je neophodno preduzeti korake ka održivijem pristupu u upravljanju otpadom i zaštiti ekosistema.
