Predsednik Skupštine Crne Gore, Andrija Mandić, je izjavio da mu nije jasno odakle dolazi mržnja prema trobojci u delu političke javnosti. Ovo je rekao u sednici parlamenta dok je odgovarao na opozicione komentare koji tvrde da on drži trobojku u svom kabinetu, koja nije službeni simbol Crne Gore. Mandić je objasnio da je trobojka bila zastava kraljevine i knjaževine Crne Gore.

Branislav Nenezić iz SD Crne Gore je zatražio da Demokratska Crna Gora izjavi svoje stavove o isticanju tudjih simbola u kabinetu predsednika parlamenta. Mandić je odgovorio da je to zastava kraljevine i knjaževine Crne Gore i izrazio nezadovoljstvo zbog mržnje prema trobojci.

Uzvišeno, Mandić je predložio da se ova tema razmatra na posebnoj sednici. Nenezić je izrazio poštovanje prema drugačijim mišljenjima ali je takođe rekao da su činjenice bitne.

Oskar Huter (DPS) je optužio Mandića za kršenje zakona, izjavivši da on ne pokazuje crnogorsku zastavu, koju bi svako mogao da vidi u muzeju na Cetinju. Huter je optužio Mandića za nepravilnosti i zahtevao da poštuje zakon.

Mandić je odgovorio da ne krši zakon i pozvao sve one koji misle drugačije da se obrate nadležnim institucijama. „Poštujte građane koji misle drugačije“, rekao je Mandić.

Ovo su ključne tačke sa sednice parlamenta u Crnoj Gori u kojima se raspravljalo o upotrebi trobojke u kabinetu predsednika Skupštine Crne Gore. Trobojka, koja se sastoji od crvene, plave i bele pruge, je istorijska zastava kraljevine i knjaževine Crne Gore. Trobojka je bila zastava Crne Gore do 2004. godine kada je zamišljena nova sa plavom, crvenom i zelenom prugom. Međutim, trobojka i dalje ima značajan istorijski značaj za mnoge Crnogorce.

Rasprava u parlamentu o ovom pitanju pokazuje duboku podeljenost među političkim strankama u Crnoj Gori. Različite stranke imaju različite stavove o pitanju trobojke i njenom značenju za Crnu Goru. Ovo takođe ukazuje na opasnost od politizacije istorijskih simbola i pokušaja da se koriste za političke svrhe.

Mandić je istakao da svi moraju imati više razumevanja za različite stavove i da se o ovim pitanjima mora raspravljati na posebnim sednicama. Ovaj pristup je važan za promovisanje dijaloga i građenje mostova između političkih stranaka. Međutim, ovo pitanje takođe pokazuje duboke podele među političkim strankama i njihove sposobnosti da se dogovore o zajedničkom pristupu ovim pitanjima.

Ovo je je samo jedan primer političke situacije u Crnoj Gori koja je neretko obeležena dubokim podelama i konfliktima. Kako Crna Gora pokušava da se pridruži Evropskoj uniji i ostavi iza sebe period političke nestabilnosti, važno je da političke stranke uspostave dijalog i saradnju kako bi se prevazišli teški politički izazovi. Takođe je važno da se pronađu zajednički osnove i vrednosti koje će biti osnov za dalji razvoj Crne Gore kao modernog i demokratskog društva.

Politički lideri trebaju da se suoče sa ovim izazovima i preuzmu odgovornost za izgradnju konsenzusa i dogovora. Tako će Crna Gora moći da ostvari napredak i da se ujedini oko ključnih pitanja, uključujući i pitanje simbola države. U suprotnom, političke podele će samo produbiti neizvesnost i rizike po stabilnost i prosperitet celog društva.