U Nemackoj su jutros u osam časova otvorena birališta za vanredne parlamentarne izbore, na kojima više od 59 miliona građana s pravom glasa bira 630 poslanika za novi saziv Bundestaga. Ovaj novi saziv će imati mandat od četiri godine i biće zadužen za izbor novog kancelara i vlade. Glasačka mesta će biti otvorena do 18 časova, a odmah po zatvaranju biće objavljeni rezultati izlaznih anketa, dok se prve zvanične projekcije rezultata očekuju tokom izborne noći.
Među 59 miliona birača u Nemačkoj, oko 2,3 miliona su mladi koji biraju prvi put. Ovi izbori dolaze nakon raspada trojne koalicije kancelara Olafa Šolca. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, konzervativci imaju najveću podršku, a ovo su tek četvrti vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata.
Na izborima učestvuje 29 stranaka, ali samo 10 od njih će imati kandidate u svih 16 nemačkih saveznih pokrajina. Najzastupljenija je Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koja učestvuje u 15 pokrajina, osim u Bavarskoj, gde je predstavljena od strane sestrinske stranke Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Najviše stranaka učestvuje u Berlinu i Severnoj Rajni – Vestfaliji, po 18 lista, dok ih je u Bavarskoj 17.
Mnogi građani su već glasali putem pošte, što je omogućilo da se njihov glas računa, čak i ako nisu bili kod kuće na dan izbora. Za Nemce koji nisu u zemlji, glasanje je moguće jedino putem koverti, jer glasanje u ambasadama i konzulatima nije dostupno.
Opoziciona CDU i njihova bavarska sestrinska stranka CSU vode u anketama širom zemlje više od dve godine, sa 30% podrške birača. Krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) je na drugom mestu sa 20%, dok Socijaldemokrate (SPD) Olafa Šolca imaju 15% podrške, što ih je spustilo na treće mesto u odnosu na prethodne izbore. Zeleni su na četvrtom mestu s 13%, dok Levica ima 5%. Slobodne demokrate (FDP) i levičarski savez Sara Vagenkneht (BSW) beleže po 4%, pa je neizvesno da li će preći cenzus od 5%.
Sve predizborne ankete ukazuju na prednost koaliciji CDU i CSU, a prema nekim prognozama, konzervativci bi mogli osvojiti do trećinu glasova, što bi im dalo inicijativu u pregovorima o formiranju vlade i kancelarskom mestu za Fridriha Merca. Merc je, međutim, naglasio da ne želi buduću koaliciju sa desničarima, što ostavlja AfD u opoziciji.
CDU bi mogla tražiti partnere među socijaldemokratama ili zelenima. SPD i CDU/CSU su već četiri puta zajedno vladali od Drugog svetskog rata, od kojih tri puta pod vođstvom bivše kancelarke Angele Merkel.
Ovi vanredni izbori su značajni ne samo zbog trenutne političke situacije, već i zbog mogućih promena u vođstvu Nemačke. U svetlu aktuelnih izazova, kao što su ekonomska kriza, klimatske promene i migracione politike, rezultati ovih izbora će imati dalekosežne posledice za budućnost zemlje. Izbori će takođe pokazati kako građani vide trenutnu vladu i njene politike, kao i koje opcije smatraju najboljim za budućnost.
Događaji na biralištima, izlazne ankete i konačni rezultati izbora će biti pažljivo praćeni, jer će oni oblikovati politički pejzaž Nemačke u narednim godinama. Sa više od 59 miliona birača, ovi izbori predstavljaju ključni trenutak za demokratiju u Nemačkoj i mogućnost za promene koje bi mogle uticati na ceo kontinent.
