Priče o „kletvi“ Tutankamonove grobnice kruže i danas, a sve zbog smrti skoro svih članova koji su učestvovali u otvaranju grobnice ovog faraona. Tutankamonova grobnica je otkrivena 1922. godine, a lord Karnarvon, koji je finansirao istraživanja Hauarda Kartera, umro je ubrzo nakon otvaranja grobnice. Njega je, naime, ujeo komarac, a lord je ujed posekao prilikom brijanja, usled čega se rana inficirala. Nije dugo trebalo da se proširi priča o Tutankamonovoj kletvi.

Nakon Karnavona, kao žrtve Tutankamonove kletve pominjani su i Džordž Džej Guld I, koji je nakon posete grobnici dobio groznicu i preminuo, egipatski princ kojeg je posle obilaska grobnice upucala supruga, Karnavonov polubrat koji je umro od sepse nakon operacije, itd. Hauard Karter, istraživač koji je otkrio grobnicu, preminuo je 16 godina nakon otvaranja.

Egiptolog Dženifer Vagner ističe da se u svakoj drevnoj egipatskoj grobnici nalaze insekti, buđ i bakterije koje su se taložile hiljadama godina. Nedavna istraživanja su pokazala da su neke stare mumije zaista nosile i opasne vrste buđi koje su mogle izazvati smrtonosne reakcije kod ljudi.

U grobnicama se mogu naći i razne bakterije koje napadaju pluća, poput amonijaka, formaldehida i vodonik-sulfida. Ovi gasovi mogu izazvati iritaciju očiju i nosa, ali i upalu pluća koja može biti fatalna u ekstremnim slučajevima.

Stručnjaci veruju da toksini nisu jedini uzrok smrti lorda Karnarvona, koji je već bio hronično bolestan pre otvaranja grobnice. De Volf Miler, profesor epidemiologije, tvrdi da je Karnarvon verovatno bio sigurniji u grobnici nego izvan nje. Ipak, otvaranje grobnica uvek nosi rizik od udisanja bakterija, ali je verovatnoća smrti od toga veoma mala čak i uz modernu tehnologiju.