Indeks srećnih gradova je istraživao različite faktore kako bi razumeo kvalitet života i osećaj sreće među stanovnicima gradova. Ovi faktori su grupisani u pet kategorija: građani, uprava, životna sredina, ekonomija i mobilnost. Evropski gradovi dominiraju na ovoj listi, sa 19 od prvih 20 mesta. Arhus u Danskoj je zauzeo prvo mesto, a ostali evropski gradovi poput Ciriha, Berlina, Geteborga i Amsterdama su se takođe našli visoko na listi. Jedan od neevropskih gradova koji se našao na listi je Mineapolis u SAD. Lista naj srećnijih gradova na svetu uključuje gradove poput Helsinkija, Bristola, Kopenhagena, Minhen, Stokholma, Roterdama, Beča, Edinburga, Rejkjavika, Mineapolisa, Bazela i Alesunda.
Osećaj sreće u gradu može biti rezultat različitih faktora, kao što su kvalitet života, mogućnosti za zapošljavanje, pristupačnost zelenih površina i kulturnih događaja, i društveni život. Gradovi koji uspešno kombinuju ove faktore mogu imati srećne stanovnike. Sreća je subjektivan osećaj, i svako može pronaći sreću na različite načine. Vrline poput radosti, zahvalnosti, ljubaznosti i brižnosti mogu poboljšati kvalitet života i doprineti osećaju sreće u gradu. Istraživanja su pokazala da ljudi koji su zahvalni za ono što imaju imaju veći osećaj sreće i zadovoljstva.
Zeleni prostori u gradu mogu imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje stanovnika i doprineti osećaju sreće. Prisustvo parkova, šuma i bašti može olakšati stres i anksioznost, poboljšati koncentraciju i produktivnost, i podstaknuti fizičku aktivnost. Pored toga, zeleni prostori u gradu očuvaju biodiverzitet, smanjuju zagađenje vazduha i poboljšavaju kvalitet života stanovnika. Gradovi koji imaju dobro održavane zelene površine često se smatraju srećnijim mestima za život.
Kulturni događaji i manifestacije takođe mogu doprineti osećaju sreće u gradu. Koncerti, izložbe, pozorišne predstave i festivali mogu obogatiti društveni život stanovnika, pružiti im priliku da se opuste i zabave, i povežu sa drugim ljudima. Gradovi sa bogatom kulturnom scenom često privlače posetioce iz drugih gradova i doprinose turističkoj privredi. Živopisna i dinamična kulturna scena može doprineti pozitivnom imidžu grada i podići osećaj ponosa kod stanovnika.
Ekonomija takođe igra važnu ulogu u osećaju sreće stanovnika grada. Pristupačnost poslova, mogućnost napredovanja i pristojne plate mogu poboljšati kvalitet života stanovnika i doprineti osećaju sigurnosti i stabilnosti. Gradovi sa raznovrsnom privredom i mogućnostima za razvoj karijere često privlače mlade ljude i talentovane stručnjake. Investicije u infrastrukturu, obrazovanje i inovacije mogu poboljšati ekonomsku situaciju grada i doprineti održivom razvoju.
Mobilnost je još jedan važan faktor za osećaj sreće stanovnika grada. Pristupačnost javnom prevozu, biciklističkim stazama i pešačkim zonama može olakšati svakodnevne aktivnosti i doprineti osećaju slobode i nezavisnosti. Gradovi koji promovišu održive metode transporta, kao što su javni prevoz, biciklizam i pešačenje, mogu smanjiti zagađenje vazduha, saobraćajne gužve i buku, i unaprediti kvalitet života stanovnika.
U zaključku, sreća u gradu može biti rezultat različitih faktora, kao što su kvalitet života, pristupačnost zelenih površina i kulturnih događaja, ekonomska stabilnost i mobilnost. Gradovi koji uspešno kombinuju ove faktore mogu imati srećne stanovnike i poboljšati svoj imidž među drugim gradovima. Osećaj sreće je subjektivan i zavisi od individualnih preferencija i vrednosti, ali postoje određeni faktori koji mogu doprineti osećaju sreće u gradu. Promocija zdravog života, očuvanje prirode, podrška umetnosti i kulturi, razvoj ekonomije i unapređenje transportne infrastrukture mogu poboljšati kvalitet života stanovnika i doprineti osećaju sreće u gradu.
