Da li će istorija pamtiti naše vreme kao period kada je mentalno zdravlje doživelo najveći pad? Psihijatar dr Danijel Amen, jedan od vodećih stručnjaka na ovom polju, upozorava da smo možda na pogrešnom putu. Osnovni problem je oslanjanje na zastarele dijagnostičke metode koje se baziraju isključivo na simptomima, bez bioloških dokaza.
Ovaj pristup, prema njegovim rečima, ne samo da ne pomaže, već nas vodi u prekomerno prepisivanje lekova, zanemarujući osnovne uzroke mentalnih poremećaja, a posledice se „gase“ lekovima koji deluju samo na površini.
Statistika je zabrinjavajuća – samo prošle godine napisano je 337 miliona recepata za antidepresive, dok više od 25 odsto poseta lekarima završava prepisivanjem benzodiazepina poput „ksanaksa“ ili „valijuma“. U Srbiji je pak 2022. godine izdato preko 7,3 miliona pakovanja anksiolitika i antidepresiva, što je više od ukupnog broja stanovnika zemlje. Iako je to manje od evropskog proseka, ovi brojevi ukazuju na trend prekomerne konzumacije lekova za smirenje i antidepresiva, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući zavisnost i neželjene efekte.
Umesto lečenja, tvrdi dr Amen, suočavamo se s „umrtvljivanjem“ problema, dok se pravi uzroci često previđaju. „Ovo je nenormalno doba za industriju mentalnog zdravlja“, dodaje dr Amen, dodajući da nas buduće generacije verovatno će proučavati kao primer kako ne treba razumeti ljudski um.
Benzodiazepini, poput „ksaanaksa“ i „valijuma“, često se prepisuju za anksioznost i nesanicu. Međutim, dugotrajna upotreba ovih lekova može dovesti do zavisnosti i drugih zdravstvenih komplikacija.
Dr Amen zagovara revoluciju u pristupu mentalnom zdravlju, koja bi se fokusirala na personalizovanu negu zasnovanu na biološkim dokazima, umesto generičkog prepisivanja lekova. Ovakav pristup podrazumeva detaljnu analizu moždanih funkcija i prilagođavanje terapije individualnim potrebama pacijenta. „Mozak zaslužuje pažnju, analizu i pristup koji ide dublje od lekova na recept“, zaključuje dr Amen. Njegova vizija je revolucija u nezi mozga, koja bi preokrenula trenutne trendove i donela stvarne promene.
Ukratko, trenutni pristup mentalnom zdravlju se oslanja na zastarele dijagnostičke metode i prekomerno prepisivanje lekova, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Dr Danijel Amen zagovara revoluciju u pristupu, fokusirajući se na personalizovanu negu zasnovanu na biološkim dokazima. To bi moglo da donese stvarne promene u tretmanu mentalnih poremećaja i omogući efikasnije rešenje problema.
