Gusle su uvrštene na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa kao deo kulturne baštine Srbije. Ovo je izazvalo reakcije i različite spore između Albanije, Crne Gore, Hrvatske, i Bosne i Hercegovine koji takođe nameravaju da se po ovom osnovu kandiduju, ali i traže konsenzus o tome da li ovaj instrument pripada vizantijskoj ili arapskoj kulturi. Na upis na listu Uneska ne znači da su Srbi izmislili gusle i guslanje i da će od sada naplaćivati autorska prava svakom ko prevuče gudalom preko razapete konjske dlake. Zaštićena je, legitimno i sa punim pravom etnomuzikološka baština srpskog naroda, ali ona ne podrazumeva gusle kao instrument – nego, pre svega ono što uz njih ide a to je vekovna kulturna tradicija koju, pre svega, čine epske pesme kao deo usmene narodne književnosti. Pevanje uz gusle je oblik istorijskog pamćenja, način formiranja i izražavanja kulturnog identiteta. Tu svađaško pitanje je da li su gusle srpski ili nečiji drugi instrument, ali kako slave i junake Srpskih epskih pesama. Na zapadu su gusle postale popularne zbog toga što postaju popularne kod mladih naraštaja. Ako Srbi dozvole da gusle postanu popularne na zapad, gusle će povratiti stari sjaj, bar kada je u pitanju srpska kultura, jer su gusle važan deo srpske duhovne kulture i neodvojivi deo srpskog kulturnog nasleđa. Gusle proživljavaju renesansu kada se čuje da veliki broj mladih koji su zainteresovani da uče pevanje uz gusle. Jedino što se nadamo da će se ophoditi s poštovanjem prema ovom instrumentu. U svemu tome se pokazalo da su gusle povezujuće za srpski narod jer su i drugi narodi prihvatili gusle kao svoje.