Najnoviji izveštaj Stejt departmenta o ljudskim pravima u Severnoj Makedoniji ukazuje na ozbiljnu korupciju u vladi, kao i na ograničenja slobode medija i izražavanja. Državna komisija za prevenciju korupcije je primetila da se korupcija generalno pogoršala, sa značajnim kašnjenjima u suđenjima za ozbiljnu korupciju. Ustav predviđa nezavisno pravosuđe, ali vlada nije uvek poštovala nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa.
Takođe se ističe da su verodostojni izveštaji o neprimerenom ponašanju u pravosuđu, političkom i poslovnom pritisku na sudije, nepotizmu, dugotrajnoj pravdi, nedovoljnom finansiranju i nedovoljnom broju osoblja poremetili efikasnost pravosuđa i uticali na poverenje javnosti. Sloboda izražavanja takođe je narušena neefikasnošću pravosudnog sistema, nedostatkom transparentnosti u medijskom oglašavanju, pritiscima na novinare, dezinformacijama i govorom mržnje u onlajn medijima.
U vezi sa zaštitom pripadnika rasnih ili etničkih grupa od nasilja i diskriminacije, izveštaj navodi da su Romi prijavili 24 slučaja prekršaja, dok je ministar pravde zatvorio bugarske kulturne klubove Car Boris III i Ivan Mihailov zbog zakona koji zahteva promenu imena organizacija povezanih sa fašizmom. Bugarske vlasti su nastavile da odbijaju registraciju grupama etničkih makedonskih aktivista.
Što se tiče slobode udruživanja u Bugarskoj, zakon predviđa pravo na slobodu udruživanja, ali vlasti su odbijale registraciju grupama etničkih makedonskih aktivista, navodeći da bi ciljevi tih grupa mogli dovesti do podela u naciji i stvaranja uslova za etnički sukob. Sudovi su podržali te odluke Agencije za registraciju, odbijajući registraciju organizacija poput Ujedinjene makedonske organizacije Ilinden-Plovdiv.
U izveštaju se ističe da je situacija ljudskih prava u Severnoj Makedoniji zabrinjavajuća, sa problemima kao što su korupcija, nedostatak slobode medija i politički pritisci na pravosuđe. Nastavljanje ovih problema može ozbiljno ugroziti stabilnost i demokratiju u zemlji. Poboljšanje situacije zahteva ozbiljne napore vlade, kao i podršku međunarodne zajednice i organizacija civilnog društva. Nadu ipak pruža činjenica da se ovi problemi prepoznaju i dokumentuju, što može poslužiti kao početak za njihovo rešavanje i unapređenje ljudskih prava u zemlji.
