Berzanski indeksi širom sveta su danas zabeležili različite kretanja. Indeks frankfurtske berze DAX porastao je na 19.617,25 poena, dok je moskovski MOEX dostigao 2.773,64 poena. S druge strane, britanski FTSE 100 je pao na 8.283,34 poena, a francuski CAC 40 na 7.598,87 poena.

Američki berzanski indeksi su takođe pokazali različite trendove. Dow Jones indeks je porastao na 43.065,22 poena, S&P 500 na 5.859,85 poena, dok je Nasdaq indeks dostigao 18.502,69 poena.

Cena sirove američke nafte WTI je pala na 71,013 dolara, dok je cena evropske nafte brent iznosila 74,617 dolara. Evropski fjučersi gasa su se na londonskoj ICE berzi prodavali po ceni od 39,7 evra za megavatsat.

Cena zlata je pala na 2.649,15 dolara za finu uncu, dok je cena pšenice iznosila 5,7894 dolara za bušel. Vrednost evra je bila 1,08874 u odnosu na dolar, što predstavlja pad od 0,20% u poređenju sa prethodnim danom.

Na svetskim berzama se beleži raznovrsnost u kretanju cena robe i berzanskih indeksa, što ukazuje na dinamičnost tržišta i uticaj različitih faktora na svetsku ekonomiju. Investitori prate ove promene kako bi doneli informisane odluke o svojim ulaganjima.

U međunarodnom ekonomskom okruženju, važno je imati uvid u svetske berzanske indekse i cene robe, jer su ovi faktori povezani sa globalnim tržištima i mogu uticati na nacionalne ekonomije. Praćenje kretanja na berzama i analiza cena sirovina može pomoći investitorima da bolje razumeju trenutnu finansijsku situaciju i donesu odluke u skladu sa tržišnim uslovima.

Sa promenama u cenama nafte, zlata, pšenice i drugih roba, kao i kretanjima berzanskih indeksa širom sveta, investitori trebaju biti svesni potencijalnih prilika i rizika na tržištu. Pravilno praćenje i analiza ovih informacija mogu im pomoći da optimiziraju svoje portfelje i ostvare željene finansijske rezultate.