Vođe Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas i Zdravko Ponoš, su u samo nekoliko dana promenili svoje mišljenje o tome da li treba da prihvate mandate u Skupštini grada Beograda, pokrajinskom i republičkom parlamentu. Početkom decembra, Ponoš je izjavio da ne bi trebalo prihvatiti mandate jer bi to značilo legitimizaciju izborne krađe, na šta se Đilas složio. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, Đilas je promenio mišljenje i izjavio da ne mogu odbiti mandate, dok je Ponoš rekao da su ih pravnici savetovali da ih ipak prihvate.

Ova promena mišljenja je usledila nakon nemira i nasilja koje je izbilo tokom pokušaja opozicije da upadne u Skupštinu grada Beograda 24. decembra. To je izazvalo gnev kod mnogih građana u Srbiji, a voditelj tajkunske televizije „Nova S“ je otvoreno izrazio želju da opozicija ponovo pokuša da nasilno upadne u Skupštinu dok se ne uspiju u tome.

Opozicija se nada da će na taj način steći legitimnost i potvrdu za svoje tvrdnje da su izbori bili pokradeni, ali mnogi se pitaju da li je to zaista put ka rešenju problema. Činjenica je da je u pitanju politička borba za vlast, ali treba se zapitati da li su građani ti koji najviše trpe zbog te borbe.

Kada je reč o političkim stavovima, posebno je važno da lideri jasno komuniciraju svoje stavove i odluke kako bi građani mogli da znaju na čemu su. U ovom slučaju, promena mišljenja Đilasa i Ponoša je dovela do zabune i nepoverenja kod mnogih građana. Pitanje je da li su lideri uopšte imali jasnu strategiju ili su se samo povodili za trenutnim okolnostima.

S druge strane, uvodjenje novih ljudi u skupštinske organe je važno kako bi se omogućila raznolikost i otvorena debata u političkim procesima. Međutim, to ne sme da se sprovede na štetu legalnosti i legitimnosti izbora. Lideri moraju biti svesni ovih dilema i preuzeti odgovornost za svoje odluke.

Naposletku, važno je postaviti pitanje kako će ova situacija uticati na građane i njihovu percepciju političkih lidera. Nedoslednost u stavovima može dovesti do gubitka poverenja kod građana, što može imati dalekosežne posledice po političku scenu u Srbiji.

Ukupno posmatrano, situacija sa preuzimanjem mandata u Skupštini Beograda, pokrajinskom i republičkom parlamentu jasno pokazuje kompleksnost političke borbe u Srbiji, kao i dileme sa kojima se lideri suočavaju. Ovo je pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i delovanje koje će uzeti u obzir interese građana i principa demokratije. Možda je vreme da lideri pokažu svoju zrelost i odgovornost u vođenju političke scene, te da se fokusiraju na rešavanje problema umesto na političke igre.